
<p>Internetom je u poslednje vreme kružio mim:</p>



<p>Biljke su sada kućni ljubimci. </p>



<p>Kućni ljubimci su sada deca.</p>



<p>Izgleda da više nije tajna koliko ljubavi može da nam pruži naš ljubimac.</p>



<p>Kućni ljubimci nisu samo članovi porodice &#8211; oni su izvor druženja, utehe, ljubavi i prijateljstva. Oni su tu da poprave naš dan. Gotovo svaki vlasnik kućnog ljubimca danas može da nam kaže kako mu ljubimac izvlači osmeh na licu, a da ih maženje sa njima čini srećnim.&nbsp;</p>



<p>Psihološka veza između čoveka i ljubimca je kompleksna i duboka. Kroz zajednički život, vlasnici ljubimaca doživljavaju niz emotivnih i psiholoških benefita.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Kada se vraćamo sa posla, kakav god da nam je bio dan, oni su tu, čekaju nas. Šta god da nas muči, ostavljamo po strani dok ne završimo turu maženja. Ova naizgled beznačajna rutina nas uči da u svakom danu ostavimo prostor za povezivanje sa drugima, nežnost i ljubav.&nbsp;</p>



<p>Ovaj odnos je obostran, naročito ukoliko su vaši ljubimci mačke ili psi. Njima nije bitno kako izgledamo, da li smo ispunili rokove na poslu, koliko imamo pratioca na društvenim mrežama…oni nas prosto vole. Zbog toga je ova uzajamna veza izvor ljubavi i prihvatanja.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Interakcija sa ljubimcem ima umirujući efekat na naše emocionalno stanje. <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826447/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Istraživanja</a> su pokazala da se tokom interakcije sa ljubimcem oslobađa hormon oksitocin, koji smanjuje nivo stresa i pomaže u regulaciji emocionalnih reakcija. Oksitocin je hormon koji se luči u trenucima povezivanja majke i deteta. Maženje dalje smanjuje nivo kortizola, hormona stresa i na taj način doprinosi osećaju opuštenosti i smirenosti.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Briga o ljubimcu donosi osećaj svrhe u život vlasnika. Kroz uspostavljanje redovnih rutina za hranjenje, šetnje i brigu, vlasnici ljubimaca osećaju se korisno i ispunjeno, što pozitivno utiče na njihovo mentalno blagostanje. Do sada je poznato da se u depresivnom raspoloženju gubi struktura dana, pa je samim time i jedan od prvih mehanizama suočavanja sa ovim osećanjem uvođenje strukture dana. Briga o našim ljubimcima upravo održava strukturu našeg dana.</p>



<p>Ako imate psa, verujem da ste upoznali sve komšije koji su takođe vlasnici pasa. Bez obzira na to gde i koliko dugo tu živite, ljubimci olakšavaju socijalnu interakciju i povezivanje sa drugim ljudima. Vlasnici pasa će često proćaskati sa komšijama tokom šetnji, što doprinosi osećaju zajedništva i podrške u zajednici.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Veliki uticaj kućnih ljubimaca možemo videti i u dečijem razvoju. Kroz brigu o životinjama deca razvijaju društvene veštine, a naročito se povezuje sa višim nivoom empatije. Držanje kućnih ljubimaca se posebno preporučuje deci sa problemima u razvoju. Deci sa autizmom ljubimci pomažu u smanjenju stresa i olakšavaju stvaranje društvenih veza.&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Ljubimac kao terapeut</h2>



<p>U terapijskom kontekstu, prisustvo ljubimaca može biti izuzetno korisno za klijente koji se suočavaju sa različitim mentalnim izazovima.</p>



<p>Stručnjaci sve više prepoznaju ulogu ljubimaca u terapiji. Emotional Support Animals (ESA) je posebna oznaka za ljubimce koji pružaju emocionalnu podršku. Ukoliko želite da vaš pas dobije ovu oznaku u Americi, po nalogu vašeg lekara sa ljubimcem prolazite trening dresure. Dresura je u ovoj situaciji važna jer nakon dobijanja oznake sa psom možete da boravite apsolutno svugde. Ovi ljubimci pružaju podršku i utehu osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, PTSP-om i drugim mentalnim poteškoćama, pružajući im emocionalnu stabilnost i podršku tokom terapijskog procesa ali i svakodnevih izazova. </p>



<p>Animal-Assisted Therapy (AAT) je terapijski pristup koji uključuje specijalno obučene životinje u terapijske seanse sa klijentima. Ova vrsta terapije može biti posebno efikasna u poboljšanju raspoloženja, socijalne interakcije i samopouzdanja kod dece, adolescenata i odraslih. U svetu su pored pasa sada zastupljena i terapija sa <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10536144/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">kravama</a> i konjima.</p>


Pas koji viri i vidi mu se pola njuške, oči i uši.

Mentalno zdravlje i kućni ljubimci


<p><strong>To ti je sve na nervnoj bazi.</strong></p>



<p>Kao psihoterapeut, često sam svedok kako naša emocionalna stanja imaju dubok uticaj na fizičko zdravlje. Veza između našeg uma i tela je neraskidiva. Kada emocionalna stanja uzrokuju fizičke simptome, najčešće govorimo o neprijatnim emocijama koje smo nakupljali tokom dužeg vremena. Emocije kojima nismo dali prostora da ih osetimo. U prirodi našeg bića je da izbegavamo neprijatnosti i idemo ka prijatnosti, ali ako “gutamo” neprijatnosti, simbolika te reči može se pretvoriti u realan fizički simptom bola u stomaku.</p>



<p>Što su simptomi intenzivniji, ljudi manje veruju u njihovu psihološku pozadinu, pa je čest slučaj da prođemo niz ispitivanja koja ne daju nikakav odgovor o našim simptomima. Medicina ne isključuje povezanost psihe i tela, te će i sami lekari u ovakvih situacijama, uputiti pacijenta na razgovor sa psihoterapeutom.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Šta su zapravo psihosomatska oboljenja?</h2>



<p>Ovi poremećaji predstavljaju fizičke simptome koji proizlaze iz emocionalnih i psihičkih uzroka. Na primer, osoba koja doživljava hronični stres može razviti gastrointestinalne probleme poput sindroma iritabilnog creva ili čak migrene. </p>



<p>Lekar Gabor Mate, autor <a href="https://www.knjizare-vulkan.rs/psihologija/88199-kada-telo-kaze-ne" target="_blank" rel="noreferrer noopener">bestselera</a> na temu traume, nam pokazuje da su faktori kao što su stres, anksioznost, depresija i trauma često povezani sa pojavom različitih oboljenja.</p>



<p>Jedno od ključnih psiholoških istraživanja koje podržava ovu vezu je istraživanje dr. Johna Sarnoa o &#8220;Pacijentima kojima nije ništa fizički&#8221;. Dr. Sarno je pokazao da mnoge fizičke tegobe, poput <a href="https://www.nytimes.com/2021/11/09/well/mind/john-sarno-chronic-pain-relief.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">bolova u leđima</a> ili vratu, imaju korene u emocionalnim konfliktima i potisnutim emocijama. Kroz svoju praksu, on je uspeo da pomogne pacijentima da prevaziđu ove probleme, putem terapije usmerene na suočavanje s emocionalnim uzrocima. Više o tome možete pronaći u njegovoj<a href="https://www.knjizare-vulkan.rs/alternativna-medicina/34575-lecenje-bola-u-ledima" target="_blank" rel="noreferrer noopener"> knjizi</a> “Izlečenje bolova u leđima: Povezanost uma i tela”. Ova knjiga detaljno istražuje njegov pristup lečenju fizičkih bolova kroz rad na emocionalnim uzrocima.</p>



<p>Jedan od ključnih mehanizama koji objašnjava ovu povezanost je aktivacija odgovora <strong>&#8220;bori se ili beži&#8221;</strong> u telu tokom stresnih situacija. Ovaj odgovor može izazvati brojne fiziološke promene, uključujući povećanu proizvodnju hormona stresa poput kortizola i adrenalina. Tokom dužeg perioda, ovi hormoni mogu poremetiti funkcije organa, negativno uticati na funkciju imunološkog sistema i izazvati upale i druge fizičke simptome.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Lečenje psihosomatskih tegoba</h2>



<p>Već razvijene fizičke simptome potrebno je lečiti medicinskim putem, uz paralelan rad sa psihoterapeutom, a po potrebi i psihijatrom. Jedan od načina kako psihoterapeuti pomažu pacijentima s psihosomatskim oboljenjima, je kroz tehnike kao što su kognitivno-bihevioralna terapija, mindfulness meditacija i terapija izražavanja emocija. Ove tehnike pomažu klijentima da prepoznaju i razreše svoje emocionalne probleme, smanjujući tako intenzitet fizičkih simptoma.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Um i telo kao jedno</h2>



<p>Važno je naglasiti da psihosomatska oboljenja nisu plod mašte ili &#8220;sve je u glavi&#8221;. Naprotiv, ona su kompleksna interakcija između uma i tela koja zahteva sveobuhvatan pristup lečenju. Kroz razumevanje i rešavanje emocionalnih uzroka, mnogi ljudi pronalaze i olakšanje od svojih fizičkih tegoba.</p>



<p>Psihosomatska oboljenja predstavljaju važan podsetnik na snažnu povezanost između našeg uma i tela. Da bi sprečili ponovni nastanak psihosomatski simptoma nakon izlečenja,  <a href="https://app.selfnest.com/register/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">psihoterapeut</a> podstiče klijenta na promenu načina života. Ova promena podrazumeva zdravo izražavanje emocija čak i kada su neprijatne, briga o sebi i postavljanje granica.</p>


Devojka koja e slikana od nazad. Drži se za ledja pod pretpostavkom da je bole. Ima zavezanu kosu i u prvom kadru se predstavlja bol u ledjima

Psihosomatska oboljenja


<p>Pitate se ko su mladi na kojima svet ostaje &#8211; mi vam danas predstavljamo jednog od njih &#8211; Lazara Filipovića.</p>



<p>Lazara možete prepoznati po unikatnom stilu, odličnim preporukama za negu kože, zanimljivim lifestyle videima. Međutim, ono što bismo mi izvodjili kao najznačajnije, jeste to što ovaj mladić otvoreno priča o svom iskustvu sa psihoterapije, sa jasnim ciljem &#8211; da napravi “svet u kom on neće biti čudak”.&nbsp;</p>



<p>Za društvo u kom se teme o mentalnom zdravlju i psihoterapiji smatraju tabuom, inicijativa poput ove je od velikog značaja.&nbsp;</p>



<p>Mi smo za Lazara pripremili nekoliko zanimljivih pitanja, jer nas je zanimalo kako se odvažio da otvoreno deli svoja iskustva na društvenim mrežama i sa kojim ciljem. Kako gleda na psihoterapiju, šta praktikuje da radi kada se ne oseća baš najbolje i da li ima neki savet za nas.&nbsp;</p>



<p>U nastavku čitajte intervju sa Lazarom, momkom koji pomera granice i razbija tabue.&nbsp;</p>



<p></p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="768" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-1024x768.png" alt="Lazar Filipovic" class="wp-image-280" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-1024x768.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-300x225.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-768x576.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<p><strong>U kom trenutku si shvatio koliko je važno mentalno zdravlje, odnosno kada si odlučio da kreneš na psihoterapiju?&nbsp;</strong></p>



<p>Imao sam problema sa anksioznim napadima koji su bili vrlo nasumični i krenuli su da kontrolišu moj život. Situacija koja je bila prekretnica, desila se u supermarketu kada su moja tri vršnjaka stala u red na kasi iza mene. Iako me nisu ni konstatovali, zbog prethodno loših iskustava iz osnovne škole, doživeo sam ih kao pretnju, krenuo sam da se preznajam i jedva sam izdržao da platim račun. Tada sam shvatio da ne želim da živim u iracionalnom strahu, pa sam se obratio mom terapeutu za pomoć.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Koji su bili tvoji kanali informisanja o tome, kako si se edukovao o toj temi? Da li sada postoje neki drugi, bolji kanali informisanja? </strong></p>



<p>Imao sam sreću da su neki moji ljudi iz bližeg okruženja aktivno išli na psihoterapiju i uz njihovu pomoć sam napravio prvi korak. Danas se informišem na TikTok-u i Instagramu putem kanala divnih psihoterapeuta, koji nesebično dele svoja znanja.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li misliš da i dalje postoji stigma kada je u pitanju ova tema? S obzirom da te prate različite generacije, po tvom slobodnom mišljenju da li postoji razlika između mišljena Generacije Z i Milenijalaca? </strong></p>



<p>Definitivno postoji stigma, ali bih rekao da ne postoji značajna razlika izmedju Generacije Z i Milenijalaca. <mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Milenijalci su malo tiši fanovi psihoterapije, ne vole mnogo da pričaju o tome, doživljavaju to kao svoju intimu. Gen Z je slobodniji, mi smo u stanju da ti prepričamo celu seansu od početka do kraja i da se usput našalimo. </mark>Svakako, u obe ove grupe postoje oni koji smatraju da je sramota ići na psihoterapiju, mnogi misle da psihoterapeuti prepisuju lekove odnosno ne razlikuju psihoterapeuta od psihijatra, mnogi smatraju da “njihov problem nije dovoljno veliki da bi išli kod psihoterapeuta” i slično… </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-1024x384.png" alt="Na kraju svakog dana prikupim svoje misli i osećanja, napišem ih i to mi je mnogo značilo da naučim da sagledavam SEBE, a ne druge. 
Takodje, kada god sam anskiozan, volim da odem u prirodu (Ada ili Košutnjak). Priroda puni naše baterije." class="wp-image-278" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Često snimaš svoju rutinu kada je u pitanju nega lica, snimaš i preporuke, a kako neguješ sebe iznutra? Koja je tvoja preporuka ili savet iz ličnog iskustva (kada je u pitanju mentalno zdravlje)? </strong></p>



<p>Pišem dnevnik već dve godine, svaki dan, bez izuzetka. Počeo sam da ga pišem u rokovniku ali sam onda prešao na notes u telefonu jer je brže i pomaže mi da istrajem. Na kraju svakog dana prikupim svoje misli i osećanja, napišem ih i to mi je mnogo značilo da naučim da sagledavam SEBE, a ne druge. Takodje, kada god sam anskiozan, volim da odem u prirodu (Ada ili Košutnjak). Priroda puni naše baterije. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Kako su ljudi iz tvog okruženja reagovali kada si krenuo da se baviš, ali i da javno pričaš o mentalnom zdravlju i psihoterapiji? </strong></p>



<p>Roditelji i najuža porodica su mislili da preterano delim i da se ogoljavam pred ljudima koji to mogu da iskoriste protiv mene, ali kada su videli da je to imalo pozitivan uticaj na mlade i na mene, malo su omekšali. Prijatelji su mi bili najveća podrška, a mnogi i dalje idu na seanse kod psihoterapeuta kojeg sam im preporučio.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>U jednom od intervjua si spomenuo kako si oduvek želeo da budeš poznat, odnosno da se baviš nekim javnim poslom. S obzirom da se to sada i dešava, imaš veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, kako se nosiš sa time? Da li postoji neka vrsta pritiska i kako to utiče na tvoje mentalno zdravlje?</strong></p>



<p>U početku mi je pažnja baš prijala. Počeo sam da snimam sa 19 godina, izlazio na žurke gde su me ljudi prepoznavali, osećao sam se kao da je internet mesto gde pripadam i to mi je imponovalo. Kako je prolazilo vreme, shvatio sam da je najveća cena ovog posla to što nemaš šefa, a opet svi komentarišu tvoj rad kao da su ti nadredjeni. Jedan dan si dobar većini, drugi dan manjini, ali nikad nisi dovoljno dobar SVIMA. Ako nemaš izgradjeno samopouzdanje i samovrednovanje, sve ovo te lako poljulja, kao što je bio slučaj kod mene. Najveća tema na kojoj sada želim da radim jeste da samo ja budem taj koji će sebi davati potvrdu.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Kakvo je tvoje iskustvo sa psihoterapijom i koji benefit ti je donela? </strong></p>



<p><mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Jednostavno volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči. Posle 2 godine aktivnog rada na sebi, jako brzo dolazim do zaključka ZAŠTO se osećam na odredjeni način u datom trenutku i lako prepoznam šta mi treba da bi mi bilo bolje. </mark>Jedna veština koju praktikujem jeste da, svaki put kada me neko iziritira ili izazove jaku emotivnu reakciju u meni, pitam sebe “Šta te je ovde isprovociralo?”. Na taj način sam uvideo da u većini slučajeva problem leži negde u meni. Tako vežbam introspekciju. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-1024x384.png" alt="Psihoterapija nama pomaže na svim poljima: partnerski odnosi, porodični odnosi, poslovni život itd… 
Kada jednom osvestimo da psihoterapija nije trošak nego investicija, lakše će nam biti da odvojimo za seanse." class="wp-image-286" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li je psihoterapija luksuz? </strong></p>



<p>Ne mora da bude, ako se odrede prioriteti. Psihoterapija nama pomaže na svim poljima: partnerski odnosi, porodični odnosi, poslovni život itd… Kada jednom osvestimo da psihoterapija nije trošak nego investicija, lakše će nam biti da odvojimo za seanse. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Koji je bio tvoj cilj kada si krenuo da pričaš javno o mentalnom zdravlju i psihoterapiji? </strong></p>



<p>Moja isceljujuća fantazija je da napravim svet u kojem ja neću biti čudak i sa tim razmišljanjem sam krenuo da pričam o mojim iskustvima na seansama. Kada sam video koliko mladih nije svesno da im je potrebna pomoć, odlučio sam da mojim videima pokažem da BAREM postoji način da pomognu sebi, ako to nekada požele. Vremenom je, medju mojom generacijom, postalo kul da se ide kod psihoterapeuta i ta reč je spontano ušla u njihov vokabular. Već to je prvi korak da nam svima bude bolje. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li psihoterapija treba svima da bude deo rutine? </strong></p>



<p>Mislim da bilo koja vrsta samopomoći treba da bude deo naše rutine. Za nekoga je to sport, meditacija, molitva, a za mene psihoterapija. <mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Svakako, mislim da svako treba da dâ šansu i ode na jednu/dve seanse. Meni je to promenilo život.</mark></p>


Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči


<h3 class="wp-block-heading">Pljačka banke koja je unela novi pojam u psihologiju </h3>



<p>U Stokholmu 1973. prilikom pljačke banke, pljačkaši su kao taoce držali četiri zaposlena, šest dana. Umesto straha, zaposleni su izašli iz opsadnute banke sa negativnim emocijama ka policiji, a sa razumevanjem i saosećanjem ka pljačkašima. Tokom tih dana stvorila se emocionalna povezanost gde su i sami pljačkaši ostvarili naklonost ka taocima, sa željom da ostanu nepovređeni.</p>



<p>Iako je ova pljačka bila povod za imenovanje novog simptoma, postoje mnogi primeri ovakvog vezivanja. Jedan od najpoznatijih slučajeva ovog sindroma, je kada je devojka Peti kidnapovana od strane američke terorističke ogranizacije. Osim što je razvila pozitivna osećanja ka svojim otmičarima, Peti se pridružila njihovoj organizaciji kao aktivan član, učestvujući čak i u pljačkama.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Šta je Stokholmski sindrom?</h2>



<p>Stokholmski sindrom je deo našeg instinkta za preživljavanjem. Usled držanja u zatočeništvu protiv svoje volje, straha za životnu bezbednost i disbalansa moći, kao psihološki odgovor, javlja se emocionalna povezanost. Zatvorenik se identifikuje sa otmičarem, njegovim zahtevima, ali i ideologijom, razumevajući i opravdavajući njegove motive i postupke. Snažna povezanost dovodi i do negativnog stava ka onima koji ugrožavaju otmičara, na primeru iz banke, policiji. Zbližavanju talaca i otmičara doprinosi vreme koje provedu zajedno, a emocionalna povezanost je obostrana.&nbsp;</p>



<p>Psiholozi koji su proučavali ovaj fenomen veruju da se veza stvara kada otmičar ugrozi život zatvorenika, a nakon toga bira da mu poštedi život. Zatvorenikovo olakšanje usled otklanjanja životne opasnosti postaje osećanje zahvalnosti prema otmičaru.</p>



<p>Iako popularan i tema mnogih pesama i filmova, Stokholmski sindrom nije uvršćen u klasifikaciju mentalnih poremećaja.</p>



<p>Neki stručnjaci smatraju da Stokholmski sindrom ne treba izdvajati kao poseban sindrom jer njegovi simptomi već postoje kao deo traumatskog vezivanja, sindroma pretučene osobe, odgovora na emocionalno zlostavljanje i naučene bespomoćnosti.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Šta su znaci Stokholmskog sindroma?</h2>



<ul>
<li>Razumevanje zbog čega zlostavljač zlostavlja i opravdanje dela;</li>



<li>Nasilje se racionalizuje;</li>



<li>Prema zlostavljaču se gaje pozitivne emocije, čak i zaljubljenost;</li>



<li>Nepoverenje ka onima koji žele da nas izvuku iz ovakvog odnosa/situacije;</li>



<li>Osećaj krivice i odgovornosti, osećamo da smo zaslužili poziciju žrtve.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Stokholmski sindrom u bliskim odnosima</h2>



<p>Iako se Stokholmski sindrom javlja u specifičnim okolnostima otmica, njegovi simptomi su deo šireg psihološkog odgovora koji imamo u situacijama zlostavljanja u porodici, vezama, poslu, pa čak i prijateljstvu. Usled disbalansa moći, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, u odnosima žrtva može da razvije empatiju ka zlostavljaču. Ovaj psihološki odgovor javlja se kao mehanizam zaštite. Zbog nametnute zavisnosti žrtve, retka i mala dela ljubaznosti usred užasnih uslova tumače se kao dobar tretman. Da bi se sačuvala “dobrim raspoloženjem” nasilnika, žrtva na sve načine ispunjava njegove potrebe, želje i zahteve. Ovako se stvara povezanost između sreće žrtve i nasilnika/otmičara.&nbsp;</p>



<p>Nasilje za decu može biti veoma zbunjujuće. Iako zlostavljač preti i fizički povređuje žrtvu, razvija se emocionalna veza. Zbog ove veze deca često štite zlostavljača, dok zlostavljač stvara kontekst u kom se nasilje normalizuje jer ga objašnjava kao kaznu koju je dete zaslužilo.</p>



<p>U partnerskom nasilnom odnosu takođe dolazi do duboke naklonosti čak i ljubavi ka nasilnom partneru. Partnerovo nasilje se opravdava ljubavlju dok žrtva sebe krivi jer “izaziva” nasilnika. Muškarci su skloniji fizičkom, a žene emocionalnom nasilju, a posledice su u oba slučaja dugoročno ozbiljne.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Oporavak</h3>



<p>Povratak u svakodnevni život i prilagođavanje realnosti nakon traume može biti težak. Za žrtve, i samo pričanje o ovom iskustvu, je uznemirujuće. Ukoliko svoje iskustvo pronalazite u ovim rečima ili prepoznajete nekog ko je iskusio nasilje i romantizaciju nasilnika, <a href="https://app.selfnest.com/register/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">razgovor sa stručnjakom</a> je neophodan.</p>



<p>Psihoterapeut postepeno uvodi osobu u realnost, osnažuje je i uči novim alatima suočavanja sa stresnim situacijama.</p>


Na slici je devojka koja vodi ne prijatan razgovor sa drugom osobom.

Stručna podrška u svakom trenutku

Jedinstven kanal komunikacije

Sigurna i pouzdana komunikacija

Obezbeđena potupna zaštita podataka

Prednosti koje nudimo

Jednostavna registracija

Individualni pristup

Lako do željenog paketa

Jednostavan sistem plaćanja

Povezivanje sa psihoterapeutima, lako i bez predrasuda

Raznovrsni paketi

1. paket

2,950 rsd

2. paket

1,950 rsd

3. paket

1,550 rsd

Pročitajte više o psihoterapiji

Mentalno zdravlje i kućni ljubimci

Psihosomatska oboljenja

Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila o...

Stokholmski sindrom

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“