Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;



Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?



– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.



Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.



Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.



Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.



Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Da bi psihoterapija bila prijatno i uspešno iskustvo za svakoga potrebno je da se poklopi više stvari. Ono što nam prvo pada na pamet su obrazovanje i iskustvo psihoterapeuta, međutim to je samo uslov da bismo uopšte razmotrili da <a href="https://app.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">zakažemo termin</a>.&nbsp;



Psihoterapija je siguran prostor, i upravo tako i treba da se osećate na razgovoru sa svojim terapeutom. Poverenje u terapeuta i njegova empatija su ono što gradi dobar odnos, jer vaš terapeut je u vašem timu “protiv” problema koji vas muči.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Zbog čega je važno da psihoterapeut istakne da radi sa LGBT+ osobama?</h3>



Slušajući nas, terapeut čita između redova. Ovo nije nikakva mistična moć koju terapeut ima već navežbana sposobnost slušanja svih detalja naše priče, imajući u vidu kontekst iz koga polazimo. Niko nije rođen u vakuumu. Gde smo rođeni, kako smo odrasli, gde sada živimo, kakva je kultura našeg društva, kakva su pravila naše porodice su vrlo važne informacije psihoterapeutu u razumevanju ko smo, šta nas je formiralo i kako percipiramo stvari. Naš kontekst nas gradi kao ličnost, ali na istom tom mestu nastaju i održavaju se problemi koji nas muče.



Otvorenost, neosuđujući stav i podrška psihoterapeuta ponekada nisu dovoljni za razumevanje specifičnih tema poput pripadnosti LGBT+ zajednici. Ne postoji posebna vrsta psihoterapije u&nbsp; radu sa LGBT+ osobama, ali postoje određene specifičnosti koje je psihoterapeut dužan da zna kako bi razumeo kontekst iz kog osoba dolazi. Važno je da se sva ljudska iskustva istinski razumeju.



LGBT+ osobe se suočavaju sa jedinstvenim izazovima koji utiču na mentalno zdravlje, kao što je stigmatizacija, diskriminacija, negativni stereotipi i borba za prihvatanje sopstvenog identiteta. Ovo ne znači da i zbog svakodnevnih izazova LGBT+ zajednica ne traži podršku psihoterapeuta. Iz perspektive psihoterapeuta je pogrešno tretirati sukob sa kolegom na poslu, a ne uzeti u obzir homofobne rečenice koje je kolega izgovorio, pogrešno je razgovarati o razmiricama na Božićnom ručku ne uzimajući u obzir da tata ne želi da sedi za istim stolom, pogrešno je govoriti o frustraciji nezaposlenosti ne uzimajući u obzir da je neko otpisan i pre početka intervjua zbog svog fizičkog izgleda.



Psihoterapija je sigurno mesto gde svi treba da se osećamo prhvaćeno i shvaćeno. Zbog toga je u redu da pitamo terapeuta o njegovom iskustvu u radu sa LGBT+ klijentima, pa čak i o ličnom stavu. Za psihoterapeute važi jedno pravilo- ostaviti sve lične stavove iza vrata. Međutim, i psihoterapeuti su ljudi i ponekad njihovi lični stavovi mogu uticati na razgovor sa klijentom. Zbog toga izaberite psihoterapeuta koji je otvoren i razume sa kakvim se sve izazovima LGBT+ osoba susreće pored svakodnevih izazova.



<h3 class="wp-block-heading">Kada se obratiti psihoterapeutu?</h3>



Podrška psihoterapeuta je od velike pomoći u procesu istraživanja i prihvatanja sopstvenog seksualnog, rodnog ili emocionalnog identiteta. Ovo uključuje i podršku u procesima kao što su out-ovanje, tranzicija ili suočavanje sa unutrašnjim konfliktima. Ovaj put može biti zastrašujuć, a svaka briga je lakša kada je podelimo.&nbsp;



Neprihvatajući stavovi društva mogu izložiti LGBT+ osobe većem riziku od depresije, anksioznosti, zanemarivanja, nasilja i siromaštva. Psihoterapeutova uloga je da prepozna ove rizike i pružiti podršku koja je adekvatna, prihvatajuća i osnažujuća.&nbsp;



 Ne moraš sam, terapeut je uz tebe na ovom putu. Potraži na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnestu</a> terapeute koji su istakli da rade sa LGBT+ osobama.

LGBT+ zajednica i podrška psihoterapeuta

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Povezani postovi

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Psihoterapija i LGBT+ osobe

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“