U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">prve generacije</a> rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa.



Trendovi se smenjuju brzinom Tik-Tok videa, a najnoviji je “osvetnička ostavka”.&nbsp;



Napuštanje radnog mesta na najnezgodniji mogući način sa ciljem da se poremeti poslovanje i namerno nanese šteta kompaniji, sve je češći izbor nezadovoljnih zaposlenih. Društveni analitičari i stručnjaci iz oblasti rada uvideli su da sve više ljudi u svetu daje iznenadne otkaze bez poštovanja otkaznog perioda i obzirnosti prema preostalim obavezama.



Ovu osvetničku pobunu predvodi generacija Z, emitujući svoje otkaze na društvenim mrežama, napuštajući smene ili projekte, svesni da će time dodatno otežati situaciju kompaniji.&nbsp;



Osvetnička ostavka je u ekspanziji, nakon što je veliki broj poslodavaca zahtevao da se zaposleni vrate u kancelarije, jer su, nakon godina hibridnog ili rada od kuće, osećali da su izgubili slobodu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Koji su razlozi za osvetničke otkaze?</h3>



Ovakvo ponašanje ponekad je posledica <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja na poslu (burnout)</a> ili znak da je osoba već u potrazi za novim angažmanom. Pored standardnih faktora kao što su visina primanja i atmosfera na poslu, odnos menadžmenta prema zaposlenima, generacija Z vrednuje kao jedan od ključnih faktora za sprečavanje otkaza. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva menadžmentom koji prijavljuju zaposleni je nedostatak feedback-a, podrške i pohvala, koji bi činili da se osećaju motivisano i cenjeno.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkaz i još tiše otpuštanje&nbsp;</h3>



Na Balkanu, odavno znana izreka “ne mogu malo da me plate koliko malo mogu da radim” dominira svetskim tržištem još od vremena korone. Trend poznat kao tihi otkaz (eng. quiet quitting) podrazumeva bavljenje samo neohodnim radnim zadacima bez entuzijazma i preuzimanja dodatnih odgovornosti, bez razmišljanja o svrsi i interesima tima.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="184" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg" alt="" class="wp-image-533" style="width:626px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-300x54.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-768x138.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1536x276.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-2048x369.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<ul class="wp-block-list">
<li>15% zaposlenih potpuno je neaktivno na radnom mestu</li>



<li>62% se oseća veoma diskonektovano od radnih obaveza</li>



<li>23% tvrdi da je aktivno tokom radnog vremena</li>
</ul>



Slična je situacija i u komšiluku &#8211; u Hrvatskoj se trećina zaposlenih izjasnila da je pasivna na poslu, da ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i uopšte ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, dok svaki peti odbija čak brainstorming i grupne sastanke. Više od polovine ispitanih reklo je da nema inicijativu i čeka da im se zadaci delegiraju. Kao glavne razloge za ovakva ponašanja navode da im nije stalo do posla pa radne zadatke odrađuju bez emocija.&nbsp;



Podatak koji je iznenadio istraživače je da je više od polovine zaposlenih reklo da njihovi nadređeni nisu primetili promene u njihovom odnosu prema poslu, a tek 7% da im je menadžment stavio do znanja da primećuje šta se dešava.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="277" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png" alt="" class="wp-image-534" style="width:616px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-768x208.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1536x415.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-2048x553.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Istraživanja pokazuju i da su menadžeri skloniji burnout-u, pa je pitanje da li zaista ne primećuju ili vas tiho otpuštaju (eng. quiet firing). Ne uvek svesno, mnogi menadžeri “tiho otpuštaju” tako što ne cene njihov trud, zanemaruju zaposlene, njihov razvoj i napredak, dok vremenom sami ne napuste kompaniju.&nbsp;



Kada zaposleni nema direkciju nad radnim prioritetima i dugoročne biznis i karijerne planove, nije motivisan i ne oseća povezanost sa projektom. Ne samo da je ovakvo vođstvo loše za pojedinca i odnose u kolektivu, ono nije produktivno za kompaniju.



<h3 class="wp-block-heading">Kako tihi otkazi utiču na kolektiv?</h3>



Moglo bi se zaključiti da većina radne snage pati od prezentizma &#8211; pojavljivanja na radnom mestu bez aktivnog doprinosa poslu. Ipak, opasniji oblik “nemešanja u svoj posao” je tzv. rezentizam &#8211; prezir prema poslu koji može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.&nbsp;



Zaposleni najčešće praktikuju ovakva ponašanja, jer nisu u mogućnosti da pronađu novi posao ili su zastrašeni vestima o otpuštanjima, dok menadžerima uglavnom nedostaje organizacionih i veština komunikacije da se sa ovakvim problemima efikasno suoče.



Tihi otkaz, kao i otpuštanje, naizgled su odluka pojedinca, ali efekti ovakvog ponašanja u poslovnoj sferi, nepovoljno utiču na sve zaposlene, podrivaju njihovu motivaciju i produktivnost, narušavaju međuljudske odnose i uspeh.



Kada zaposleni više nisu posvećeni zajedničkim ciljevima, teže im je da sarađuju i međusobno se podržavaju, što sprečava kvalitetno donošenje odluka i rešavanje problema, a često dovodi i do lošeg upravljanja emocijama, te povećanih konflikata unutar i među timovima. Sve to stvara osećaj nepoverenja i razočarenja u kolektivu, kao i podrivanja organizacije, jer minira osećaj pripadnosti i zajedničke svrhe, koji su ključni za uspeh kompanije.



Smanjeni angažman „tiho odustalih“, neminovno prebacuje teret na one koji osećaju odgovornost za radne zadatke ili organizaciju, što dovodi do pojačanog stresa, izgaranja i osećaja ogorčenosti prema kolegama koje “zabušavaju”, pa je često neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">psihološka podrška</a>.&nbsp;



Osim lošeg utiska i gubitka posla, ovakvi otkazi ne donose ništa osim nekome možda malo lične satisfakcije. Pre nego što nastavite da ne radite dok radite, ili date otkaz iz osvete, setite se da će budući regruteri verovatno pozvati vašeg bivšeg poslodavca.&nbsp;



Ne gradite karijeru na emocijama, savetuju psihoterapeuti. Pre nego iznenada napustite posao, ili mobing-ujete kolege, razmislite o stvarnim uzrocima svog nezadovoljstva, kako impulsivnim i toksičnim ponašanjima ne biste ugrozili dalju karijeru ili mentalno zdravlje. Razmotrite načine da unapredite odnose u svom timu uz pomoć <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">Selfnest benefita za kompanije</a>.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkazi u prijateljstvu i ljubavi&nbsp;</h3>



Kao i mnogi društveni fenomeni, tihi otkaz prelio se iz poslovne u privatnu sferu naših života &#8211; prijateljske i partnerske odnose. Za razliku od iznenadnog nestajanja (eng. ghosting), toksičan trend tihog &#8220;otkazivanja&#8221; bliskih ljudi, podrazumeva postepeno isključivanje osobe iz ličnog života ili šireg kruga prijatelja.



Umesto otvorenog razgovara o izvorima frustracije i razlozima udaljavanja, neki ljudi biraju da se od prijatelja ili partnera distanciraju postepeno, što je bolno za sve uključene. Kada se partner/ka emotivno povuče ali ne raskida vezu, vreme je za evaluaciju odnosa. Ako ste u svojim odnosima primetili neke od simptoma, preporučljivo je da <a href="https://app.selfnest.com/register">porazgovarate sa psihoterapeutom</a>, kako biste što zdravije rešili probleme narušenog odnosa.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="708" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png" alt="" class="wp-image-535" style="width:405px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-300x207.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-768x531.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1536x1062.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2.png 1562w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Biti “zaglavljen/a” na poslu ili u vezi toksično je po mentalno zdravlje, jer stvara osećaj nesigurnosti, usamljenosti, zamora, ogorčenosti i dovodi do pada samopouzdanja.&nbsp;



Ne zaboravite, svi zaslužujemo odnose u kojima se osećamo vrednovano bilo da smo u ulozi zaposlenog, poslodavca, prijatelja ili partnera.

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

U društvu koje slavi postignuća, od žena se često očekuje da budu izuzetne u svakom aspektu života – da grade uspešnu karijeru, budu posvećene majke, partnerke koje održavaju stabilnu porodicu, i sve to sa osmehom na licu. Ovaj ideal često dolazi sa nevidljivim, ali snažnim pritiskom da se sve mora postići u istom vremenskom okviru – najčešće u toku jedne decenije, kada biološki sat i profesionalne prilike dostižu svoj vrhunac. 



<h4 class="wp-block-heading">Kada se očekivanja sudare u vremenu</h4>



Žene se često nalaze pred paradoksom – dok se od njih očekuje da izgrade karijeru, istovremeno ih društvo podseća da „pravo vreme“ za zasnivanje porodice prolazi. Ova dvostruka očekivanja mogu izazvati osećaj pritiska, krivice i nesigurnosti. Mnoge žene se pitaju: Da li je moguće postići balans bez žrtvovanja sopstvenog mentalnog zdravlja?&nbsp;



Iako je jasno da spoljašnji pritisci igraju veliku ulogu, važno je osvrnuti se i na unutrašnje obrasce razmišljanja koji mogu dodatno pojačati taj teret. Na primer, uverenje da moraju biti savršene na svim poljima često vodi do hronične iscrpljenosti i osećaja neuspeha, pa i do sindroma sagorevanja, što ima još i dugoročnije posledice po naše zdravlje, i mentalno i fizičko.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Šta ako ne moramo „imati sve“ odjednom?</h4>



Jedan od najkorisnijih pristupa je preispitivanje uverenja da sve mora biti postignuto u isto vreme. Umesto da se fokusiramo na to kako da uklopimo sve zahteve spoljašnjeg sveta, korisno je zapitati se:&nbsp;



Šta je za mene zaista važno sada?&nbsp;



Da li se osećam slobodno da menjam svoje prioritete tokom života?&nbsp;



Koja uverenja imam o tome šta znači biti dobra majka, partnerka ili profesionalac – i da li su ta uverenja realna?&nbsp;



Čije standarde pokušavam da ispunim – svoje ili tuđe?&nbsp;



Iako društvene poruke sugerišu da postoji idealno vreme za sve, stvarnost je daleko fleksibilnija. Uspeh u karijeri ne mora doći do 35. godine, niti je roditeljstvo validno samo ako se dogodi u određenom životnom periodu. Dopuštanje sebi da uskladimo sopstveni ritam sa svojim vrednostima može umanjiti osećaj pritiska i osloboditi nas nerealnih očekivanja. 







<h4 class="wp-block-heading">Kako izgraditi zdraviji odnos prema sebi i svojim prioritetima? </h4>



1. Prepoznajte unutrašnji kritički glas – Često sebi govorite da niste dovoljno dobri ako ne uspevate da balansirate sve obaveze? Taj glas često proizilazi iz naučenih društvenih normi, ali nije odraz vaše vrednosti.&nbsp;



2. Definišite sopstvenu verziju uspeha – Umesto da se oslanjate na spoljašnja merila, razmislite šta za vas znači ispunjen život. Da li uspeh podrazumeva titulu i poziciju, ili vreme provedeno sa porodicom? Vaša definicija je jedina koja je zaista važna.



3. Prihvatite promene u prioritetima – Život dolazi u fazama. Ono što je sada prioritet ne mora biti zauvek. Dopuštanje sebi da se prilagodite može doneti osećaj slobode i smanjenja stresa. 4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.



4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.







Šta je onda glavni zaključak? Hajde da odbacimo mit o “imati sve odjednom”.



Nerealno je i iscrpljujuće da očekivati od sebe da istovremeno dostigemo apsolutni vrhunac u karijeri, budemo posvećen roditelj i održimo balans u svim aspektima života bez posledica po mentalno zdravlje.&nbsp;



Ideja da žena može „imati sve i odmah“ je mit koji stvara nepotreban pritisak i osećaj neuspeha ako se stvari ne odvijaju savršeno. Umesto toga, važno je redefinisati uspeh – prilagoditi ga ličnim vrednostima, postaviti realna očekivanja i dozvoliti sebi da različite faze života donose različite prioritete.&nbsp;



Umesto da se trudimo da ispunimo tuđi ideal, korisnije je usmeriti pažnju na ono što je za nas autentično i važno u datom trenutku. Dozvola da koračamo sopstvenim tempom i da ostavimo po strani te društvene pritiske je put ka ispunjenijem i srećnijem životu.

Illustration of woman balancing work and motherhood

Biološki sat i karijerni uspeh: Kako da žena čuje svoj glas uprkos očekivanjima drugih?

Jedinstvene ljudske vrednosti poput autentičnosti i individualnosti, sve češće se koriste u svrhu isticanja i osnaživanja ličnog identiteta, i rušenja, godinama unazad, postavljenih društvenih normi i stereotipnih uverenja. Isticanje ovih vrednosti kreira osećaj slobode (izbora), uverava nas da je život koji živimo u našim rukama i da su naši izbori, isključivo naša stvar.&nbsp;



Ako zavirimo u realnost savremenog sveta, mogli bismo reći da svedočimo svakodnevnoj borbi za poštovanje i normalizaciju niza ljudskih prava, poput jednakosti, slobode govora, iznošenja mišljenja i samostalno donošenje odluka. Ipak, realnost je takva, da postoji veliki niz onoga što se u javnosti komunicira, a u praksi, često zanemaruje.



Pratiti sebe, biti svoj, delati uvek u skladu sa sobom, otežano je ako prvo moramo da ispoštujemo ono što se od nas očekuje. Ispoštovati svoju ulogu u društvu, pa onda (ako ostane vremena) biti dobro sa sobom, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou &#8211; izazov je svakoga ko želi da održi balans u svim aspektima života.



Kreativni potencijal je izuzetno važan deo naše ličnosti. Istraživanja su pokazala da kreativni procesi <a href="https://www.scientificamerican.com/article/open-mind-longer-life/">aktiviraju različite neuralne mreže u mozgu</a>, što pomaže održavanju njihovog integriteta, čak i u starosti. Otvorenost ka novim iskustvima doprinosi zdravijoj vezi između neurona, zbog čega naučnici tvrde da kreativnost praktično produžava ljudski život.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="318" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png" alt="" class="wp-image-490" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-300x93.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-768x239.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1536x477.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-2048x636.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<a href="https://nkc.org.rs/zasto-je-vazno-biti-kreativan/">Benefiti</a> koji dolaze sa oslobađanjem kreativnog potencijala su mnogobrojni &#8211; lakše, brže i jedinstveno rešavanje zadataka i problema, zdravije podnošenje stresa i svakodnevnih životnih izazova, osnaživanje samopouzdanja i slobodno iznošenja mišljenja, lakše podnošenje neuspeha i povećanje sveopšteg zadovoljstva životom. Svako ko je barem na nekoliko trenutaka imao priliku da se nađe u kreativnom procesu, može nastaviti ovaj niz i dodati svoje lično iskustvo, jer su, kao i za definiciju slobode, i definicije kreativnosti neosporivo su posebne i individualne.



Nesumljivo, usled savremenog stila života, čestih i brzih promena sa kojima se svakodnevno suočavamo i očekivanja da se u svemu na brzinu i bez greške snađemo, ne iznenađuje što potencijal za kreativnost i stvaranje, neretko ostaje u senci i u konstantnoj borbi sa nizom izazova koje nam savremeno društvo servira. 



<h3 class="wp-block-heading">Gde je u odnosu na ovo žena?</h3>



Ako se vratimo nekoliko istorijskih koraka unazad i prisetimo se kroz koje je sve transformacije naše društvo prošlo, setićemo se da za jednu ženu, osnovna prava nisu uvek bila lagana realnost.



Davne <a href="https://ehne.fr/en/encyclopedia/themes/gender-and-europe/feminisms-and-feminist-movements/international-women%C2%B4s-day-iwd-march-8th#:~:text=On%20the%20occasion%20of%20the,global%20celebration%20and%20a%20call">1910. godine</a>, pod vođstvom tadašnje nemačke aktivistkinje <a href="https://www.britannica.com/biography/Clara-Zetkin">Klare Cetkin</a>, nastao je prvi pokret borbe za ženska prava, posebno onih koji se tiču slobode govora i boljih uslova za rad. Cilj je bio okupiti radnice koje su generalno bile zanemarene.&nbsp;



Nakon niza turbulentnih borbi, 8. mart, poznat kao Internacionalni Dan žena, zvanično je ustanovljen 1921. godine. Osnažen feminizmom tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, ovaj pokret je i zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija, 1975. godine. Danas, Dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, a podrazumeva borbu za ženska prava i poboljšanje položaja žena u društvu.&nbsp; 



Primeri poslovnog okruženje



<ul class="wp-block-list">
<li>Zapošljavanje žena u Evropi tokom 1983. godine, starih između 16 i 64 godina, bilo je samo <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=In%20the%20mid,after%20giving%20birth.">54%</a>, dok je danas taj broj 72%, a mnoge majke koje bi tradicionalno ostajale kod kuće sada se lakše odlučuju da se vrate na posao nakon porođaja.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Prema podacima iz 2023. godine, od ukupnog broja svetske populacije, <a href="https://tradingeconomics.com/world/population-female-percent-of-total-wb-data.html">49% čine žene</a>, dok je svega <a href="https://awlonline.co.uk/leading-by-the-numbers-vital-stats-on-women-in-leadership/">32% na liderskim pozicijama</a>.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako je od 2022. godine zabeležen blagi napredak rodne ravnopravnosti na tržištu rada, podaci pokazuju da je prisustvo žena na rukovodećim pozicijama bio skoro <a href="https://www.weforum.org/press/2023/06/gender-equality-is-stalling-131-years-to-close-the-gap/">10%</a> niži u odnosu na muškarce.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Posmatrajući informacione tehnologije (IT), kao jednu od najperspektivnijih industrija, svega <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">22%</a> kompanija može se pohvaliti sa preko 5 žena zaposlenih na odlučujućim pozicijama. Ove brojke <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">najčešće</a> su rezultat zauzetih mesta na departmanima poput HR-a (ljudski resursi) i marketinga, a ne tehničkih pozicija koje IT tehnologije podrazumevaju. Žene u ovim industrijama češće daju otkaze, navodeći da se ne osećaju prihvaćeno, da se njihovo mišljenje ne uzima u obzir ili sa ozbiljnošću, kao i da na njihov položaj u kompaniji direktno utiču neravnopravnost polova, nejednakost plata, kao i status pre, tokom i posle trudničkog odsustva.</li>
</ul>



Primeri iz kulture i kreativnih industrija



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako broj žena zaposlenih u kulturi i kreativnim industrijama na godišnjem nivou globalno poraste <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=marking%20a%20%2B1.8%25%20on%20an%20overall%20basis">od 1 do 2%</a>, svega <a href="https://thedocs.worldbank.org/en/doc/cc8cef9784690358cfe4eda77bb85f84-0460012023/original/GIZ-Cultural-and-Creative-Industries-Gender-Study-Executive-Summary.pdf?utm_source=chatgpt.com">15% žena</a> zaposleno je na poziciji reditelja u filmskoj industriji.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U okviru Američke liste <a href="https://womenintvfilm.sdsu.edu/wp-content/uploads/2024/01/2023-Celluloid-Ceiling-Report.pdf">250 najuspešnijih filmova</a> u toku 2023. godine, samo 16% žena bilo je na rediteljskim pozicijama, a čak 94% filmova bilo je snimano bez ijedne žene iza kamere.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Radovi ženskih umetnica u svetski poznatim galerijama širom država Amerike i Evrope trenutno zauzimaju nešto više od <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com">13%</a> radnih mesta.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako dominiraju u ovoj industriji, žene fotografi zarađuju čak <a href="https://petapixel.com/2022/03/03/photography-statistics-show-poor-representation-for-women/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=40%25%20less%20than%20their%20male%20counterparts">40%</a> manje u odnosu na muške kolege.</li>
</ul>



Primeri podele kućnih obaveza i odgovornosti



<ul class="wp-block-list">
<li>Sredinom 1980-ih, 48% ljudi se slagalo s tvrdnjom da je posao muškarca da zarađuje novac, a žena da brine o domu i deci. U istraživanju iz 2023. Godine, sa ovim se <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=Around%20Europe%2C%20statistics%20show%20that,to%20just%2034%25%20of%20men.">samo 9% ispitanika složilo</a>, dok je 32% muškaraca priznalo da radi manje u kući nego što bi trebalo.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Istraživanje Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz 2019. godine pokazuje da oko <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=Gender%20Equality%20Index%202021%3A%20Health&amp;text=About%2091%20%25%20of%20women%20with,this%20figure%20is%201.6%20hours.">91%</a> žena sa decom provodi najmanje jedan sat dnevno na kućnim poslovima.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Na teritoriji Srbije, kućni poslovi i odgajanje dece i dalje <a href="https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf">nisu ravnomerno raspoređeni </a>među ženama i muškarcima, pri čemu se <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">mladi</a> generalno slažu sa tvrdnjom da na žene pada teret kućnih poslova i odgoja dece.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Žene u Srbiji troše <a href="https://nezavisnost.org/zaposleni-muskarci-placeniji-od-koleginica-zene-starije-od-45-godina-u-najgoroj-situaciji/#:~:text=%C5%BDene%20u%20Srbiji%20tro%C5%A1e%20petinu%20svog%20vremena%20na%20nepla%C4%87ene%20ku%C4%87ne%20poslove%20i%20taj%20rad%20vredi%20vi%C5%A1e%20od%20%C5%A1est%20milijardi%20evra%20godi%C5%A1nje%2C%20odnosno%20546%20evra%20mese%C4%8Dno.">petinu svog vremena</a> na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno. To je ukupno 32 sata mesečno, odnosno 20% dodatnog rada, koji nije plaćen.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Mentalno zdravlje žene u borbi sa očekivanjima</h3>



Uz to što mnogi slavljenje žena jednom u godinu dana, smatraju velikim pomakom, postavlja se pitanje: koliko savremena žena zapravo ima prostora da se posveti radu na sebi u kreativnom smislu i do koje mere može da izrazi svoj kreativni potencijal i sa njim se poveže?



Posmatrajući gore pomenute brojke, žene se nalaze u konstantnom izazovu da balansiraju između karijere i privatnog života. Izbori, prioriteti, kompromisi, šta žrtvovati, čemu se posvetiti i tako u krug. Ako uzmemo u obzir da je u prirodi mnogih žena da sebe kritikuju i preispituju svoje odluke u odnosu na ono što se od njih očekuje, nije retkost da se mnoge žene često mogu lakše fokusirati na izražavanje svojih slabosti nego snaga.&nbsp;



Činjenica je da, pogotovo <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=highly%20skilled%20employed%20women%20often%20outsource%20household%20chores%20to%20cut%20their%20time%20spending%20this%20much%20time%20on%20housework%20so%20that%20they%20can%20engage%20more%20in%20paid%20work.">žene sa uspešnim karijerama</a>, ne samo da ne stižu da se posvete svojoj kreativnoj strani, već biraju ili moraju da angažuju dodatnu pomoć za izvršavanje osnovnih kućnih poslova i čuvanje dece. Niz odgovornosti koje jedna žena ima prema društveno uslovljenim normama, ostavlja žensku energiju i kreativni potencijal u slaboj senci.



Kao i kod bilo koga drugog, nemogućnost povezivanja sa sobom, svojim potrebama, pa i kreativnom stranom, može negativno uticati na mentalno zdravlje, izazvati osećaj nezadovoljstva sobom, anksioznost, povećati nivo stresa, a svakodnevno življenje iscrpljujućih dana punih obaveza i odgovornosti neretko rezultira <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">izgaranjem</a> (burn-out).



Da bi (savremena) žena mogla da stvara i kako bi se povezala sa svojom kreativnom stranom, pre svega joj je potrebno vreme. To vreme ujedno će stvoriti i prostor u kojem će moći da istraži svoja interesovanja, čita, piše, crta, peva, posveti se svom telesnom zdravlju, poveže se sa svojim emocijama kroz intuitivni <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">pokret i ples</a>, bude sama sa svojim mislima, putuje, posećuje kulturne manifestacije, raduje se novim iskustvima i razmenjuje ih sa porodicom i prijateljima, prepusti se svojoj seksualnosti, neguje ono što je istinski raduje i pruži sebi ljubav i podršku ne tražeći potvrdu u drugima kroz ispunjavanje tuđih očekivanja.&nbsp;



Na ovaj način, moći će bolje da upozna sebe i doprinese sveopštem kvalitetu svog <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/mentalno-zdravlje-zena">mentalnog zdravlja</a>, jer kada je dobro i ispunjeno sa sobom, biće bolja i ispunjenija u odnosu sa drugima. Ovim putem, žena ujedno dobija priliku da izrazi i svoju autentičnost i individualnost, kako u razumevanju svojih potencijala, tako i kroz život i delovanje.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="212" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png" alt="" class="wp-image-491" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-300x62.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-768x159.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1536x318.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-2048x424.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako žene mogu inicirati razvoj svog kreativnog potencijala?</h3>



Introspekcija



Prvi korak do osvešćivanje onog što nedostaje, ispitivanja ličnih potreba i davanja odgovora na ono što je istinski važno. Osvrtanje na ono što se nalazi iznutra, može biti korak do identifikacije ličnih želja i potreba. Razumevanje društvene odgovornosti, ne treba i ne bi smelo da isključuje razumevanje i razvojni potencijal bilo kojih sposobnosti i veština.



Negovanje fizičkog i mentalnog zdravlja



Izdvajanje vremena za osnovne potrebe korak je ka osnovnoj higijeni tela i uma. Kontinuirano negovanje sebe, koje dolazi iz sopstvene potrebe da budemo dobro, neosporivo može rezultirati zadovoljstvom i sigurnošću koja je potrebna da se sa osvešćivanja pređe u akciju. Svakodnevno izdvajanje vremena za sebe, pa makar to bilo i pola sata šetnje, može biti vrlo korisno.



Oslobađanje od očekivanja sredine i direktna komunikacija



Ako već postoje, rodno dodeljene uloge nisu i zakon koji, ako ga ne poštujemo, može da se krši, ili će rezultirati teškim posledicama. Oslobađanjem od uverenja da smo za mnogo toga unapred delegirani i odgovorni i da se bez preispitivanja posvetimo ispunjavanju onoga što se od nas traži, čitav deo naše ličnosti dobija novu perspektivu za razvoj i ostvarivanje kontakta sa našom suštinom. Uz ovo stoji otvorena i direktna komunikacija, što dodatno može učvrstiti stavove i uverenja koja živimo.&nbsp;



Odvajanje od osećaja krivice i odgovornosti za tuđa osećanja



Svako je odgovoran za svoje odluke i osećanja. Slobodno iznošenje stavova, mišljenja i donošenje odluka je stvar ličnog doživljaja određanih situacija. Način na koji neko drugi reaguje i doživljava tuđe stavove, isključivo je njegova odgovornost i odluka. Samim tim, biti iskren u kontaktu sa sobom, to otvoreno komunicirati bez obzira na to da li se drugi sa time slaže ili ne, nikako ne bi trebao da bude i osnov za osećanje krivice.



Podrška porodice i zajednice



Okružiti se ljudima koji inspirišu i podržavaju, korak je ka odbacivanju samokritičnosti, sumnje u sebe i uverenja da nam je sudbina već uveliko određena. Prepoznavanje i biranje osoba koje podržavaju ličnost, a ne društveno predodređene uloge, može osnažiti donošenje odluka u korist blokiranim potencijalima. Slobodno komuniciranje o iskustvima sa onima koji su podrška i oslonac, biće samo korak napred ka utvrđivanju onoga što je istinski važno.



Transformacija želje u odluku



Odluka prirodno predstavlja temelj za konkretnu akciju, koja ne mora ujedno da znači i promenu iz korena. Sitne promene mogu biti pomak ka većem zadovoljstvu na ličnom nivou. Zato je važno staviti na papir i osvestiti načine na koje se trenutne potrebe mogu ispuniti. Razumevanje realnosti i onoga što se u datoj situaciji može učiniti, biće ujedno i osvešćivanje prihvatljivih koraka ka željenoj promeni.







Kroz razvijanje samosvesti, izgradnju samopouzdanja, učenje postavljanja granica i upravljanje stresom, psihoterapija može u velikoj meri pomoći ženama da se oslobode mentalnih blokada, kao i u prepoznavanju i razumevanju vrednosti i benefita potencijala, poput onog koji dolazi sa kreativnim izražavanjem.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



Selfnest je online platforma za psihoterapiju, koja pruža podršku svima koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, bez obzira odakle se seansa održava. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, <a href="https://www.selfnest.com/">ovde</a> možete pronaći onog koji vam najviše odgovara.

Dijaspora: Život između dva doma

Povezani postovi

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

Biološki sat i karijerni uspeh: Kako da žena čuje svoj glas uprkos očekivanjima drugih?

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“