<h2 class="wp-block-heading">Emocije sa kojima se rađamo&nbsp;</h2>



Da bismo mogli da razumemo strah i pričamo o njemu kao emocionalnom stanju, na kratko ćemo se osvrnuti na osnovnu definiciji emocija.&nbsp;



Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) emocije su način na koji reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine. Ovi događaji utiču na formiranje naših misli, postupaka i opšte stanje organizma &#8211; kako mentalno, tako i telesno.&nbsp;



Mogli bismo reći da emocije ”učitavamo” na mentalnom i telesnom nivou i potom reagujemo u skladu sa time kako ih na oba nivoa obrađujemo.



Emocije se u teoriji dele na osnovne ili primarne, i specifične, odnosno one koje se stiču učenjem.&nbsp;&nbsp;



Osnovne emocije, one koje se po savremenim shvatanjima smatraju urođenima, a danas pričamo upravo o jednoj od njih, su: bes, tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah. 



Dakle, naredni put kada čujete da neku osobu opisuju kao “emotivnu” (On/Ona je baš emotivna osoba) znaćete da to i nije u potpunosti autentičan način da se osoba opiše, jer..svi smo emotivni i svi osećamo. Razlika je u načinu na koji ćemo emocije izraziti, kako ćemo se sa njima izboriti i/ili sarađivati.



<h2 class="wp-block-heading">Definicija straha</h2>



Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a evo i zašto:



Neprijatne senzacije i reakcije na fiziološkom nivou koje nastaju kao odgovor na strah su ubrzano disanje i rad srca (ubrzan puls), znojenje i napetost mišića. Kada se uplašimo, krv se instant pumpa u periferiju organizma, kako bi bilo spremno na akciju &#8211; svima poznat Bori se ili beži odgovor na strah.



Važno je razumeti da je strah pre svega pozitivna i zdrava emocija. Opravdano je tu jer služi da nas upozori i sačuva od potencijalno opasnih situacija kada neki spoljašnji okidač razumemo kao potencijano opasan za nas ili neku našu vrednost, a ne možemo ili ne znamo adekvatno da mu se suprotstavimo ili na njega odgovorimo. Možemo strah razumeti kao 0-24h aktivan alarmni sistem za preživljavanje. Rezultat ovakvog stanja najčešće je beg, izbegavanje ili povlačenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kada su naši strahovi racionalni, a kada iracionalni?</h2>



Prirodan i zdrav strah karakteriše se i kao razumljiv, odnosno očekivani strah. Ukoliko ne znate da plivate i nađete se u bazenu u kojem od jednom ne možete da pipnete dno, racionalno bi bilo da se uplašite. Ukoliko stojite na terasi 19og sprata neke zgrade i pogledate na put sa te visine, očekivano će biti da osećate neprijatnost i iz straha okrenete glavu.



Ipak, ukoliko ovakvi, očekivani strahovi, postanu veći i češći, moglo bi se sa rezervom pretpostaviti da vaš strah preuzima formu iracionalnog.



Na istim primerima, to bi značilo da ne želite da idete na kupanje uopšte jer vam je sama pomisao na duboku vodu neprijatna, ili krećete da izbegavate pogled kroz prozor, ne koristite liftove ili izbegavate prelazak mostova jer vas visina izuzetno plaši.



<h2 class="wp-block-heading">Fobija i njeni simptomi</h2>



Izbegavati redovne životne aktivnosti zbog straha od nekog objekta, pojave ili situacije (koja se možda čak nije ni desila) znači živeti u iracionalnom strahu. Iracionalne strahove koji se često javljaju iznenada, a da razlog za strah u biti ne postoji, koji su praćeni paničnim napadima i koji traju po nekoliko minuta, naučnici nazivaju fobijama.



Najčešće pitanje je: kako fobije nastaju?



Neke fobije se razvijaju kada osoba doživi zastrašujuće iskustvo sa određenom stvari ili situacijom. U blizini slepoočnica, unutar našeg mozga nalaze se dve spojene žlezde koje čine bademastu formaciju &#8211; amigdalu, koja prati i memoriše iskustva koja izazivaju jake emocije. Kada određeno iskustvo izazove snažnu reakciju straha, amigdala upozorava osobu tako što pokreće reakciju straha svaki put kada se ona susretne sa okidačem, ili čak samo pomisli na tu stvar ili situaciju koja je uzrok straha.



Još uvek nije u potpunosti utvrđeno da li je se fobija nužno formira usled konkretnog iskustvenog događaja ili se ona može oformiti i bez njega.



Ono što je zanimljivo i značajno u procesu rada na iracionalnim strahovima, jeste činjenica da su osobe koje žive sa fobijom (nekada fobijama) vrlo svesne da u njima ovakav strah postoji i da je on ekstreman, ali ne znaju da se sa njim izbore. Češće biraju da ga izbegavaju ukoliko okidači nisu česta pojava u svakodnevici, a posvećuju se rešavanju problema tek ukoliko na ozbiljnijem nivou fobija počne da utiče na kvalitet njihovog života.



Bez obzira na to za šta je iracionalan strah vezan, često će se ispoljiti kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li>Osećanje intenzivnog straha, ankcioznosti, panike</li>



<li>Nemogućnost da se preuzme kontrola nad strahom iako postoji svest o tome da je on iracionalan</li>



<li>Anksioznost koja se pogoršava usled samo fizičkog ili vremenskog približavanja opasnosti</li>



<li>Bez kompromisne ili alternativne aktivnosti koje osobu čuvaju od situacija, objekata ili pojava koje izazivaju strah&nbsp;</li>



<li>Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog neprekidnog straha</li>



<li>Fizičke reakcije i osećaje, uključujući znojenje, ubrzan rad srca, pritisak u grudima ili probleme sa disanjem, osećaj mučnine i vrtoglavosti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako “raditi” sa fobijama</h2>



Ukoliko bilo koja vrsta iracionalnog straha ograničava normalan životni tok osobe, kontroliše ga ili ograničava, važno je obratiti se stručnom licu za pomoć.&nbsp;



Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u oslobađanju od fobija:



<ol class="wp-block-list">
<li>Izlaganje uzroku/suočavanje sa stesorom (tehnika desenzitizacije)</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje uzroku fobije u kontrolisanim uslovima uz podršku stručnog lica. Ovakav pristup zahteva otvorenost, hrabrost i čvrstu odluku da se na ovaj način pristupi strahu. Važno je razumeti da je u terapijskom radu generalno pravilo da se sa strahovima radi postepeno, polako i svesno. Samo verbalizacija straha može biti prvi nivo suočavanja sa njim, jer kada ga osoba “stavi pred sebe” može ga zaista videti, prići iz različitih uglova i na njemu raditi.</li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)&nbsp;</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje predmetu straha u kombinaciji sa drugim terapijskim pristupima koji pomažu da se usvoji način drugačijeg posmatranja situacija koje izazivaju iracionalne strahove. Osoba uz KBT uči kako da preispita svoje brige, podnese neprijatna osećanja, vrati kontrolu, i ponovo izgradi samopouzdanje (ili ga obnovi).</li>



<li>Ukoliko prepoznajete ovaj ili sličan problem kod sebe i želite da pričate sa KBT terapeutom, možete ga pronaći na platformi <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a></li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Lekovi</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Kao i kod većine tretmana lekovima, oni nisu trajno rešenje problema, već su tu da smanje simptome koji uz neko stanje idu. Tako, kada je u pitanju fobija, lekovi mogu smanjiti osećaj anksioznosti ili mogućnost paničnog napada. Lekovi sa ovom funkciom koji mogu biti od koristi u lečenju fobija su najčešće antidepresivi, sedativi i beta-blokatori. Obično se koriste u početku lečenja fobija, kada osoba još uvek doživljava ekstremne strahove i tek se upoznaje sa činjenicom da može povratiti kontrolu.&nbsp;</li>
</ul>



Uzimanje bilo kog leka bez prethodnog savetovanja sa stručnom osobom (lekarom, farmaceutom) može ozbiljno narušiti zdravlje osobe. Odluka da se osoba okrene lekovima u cilju rešavanju bilo kog zdravstvenog problema, mora biti donešena sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja osobe.



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Unapređenje životnog stila</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Ne podrazumeva nužno materijalne promene, već promene na nivou stila života koje će doprineti da se osoba bolje oseća na emocionalnom, telesnom i duhovnom nivou. Vežbe disanja i relaksacije, uključivanje meditacije kao svakodnevne rutine ili okretanje sportskim aktivnostima, mogu znatno pomoći u promeni fokusa osobe koja se bori sa svakodnevnim strahovima. Važno je da osoba prepozna šta je to što joj generalno prija i doprinosi da rezultati u borbi sa fobijom budu bolji.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći oblici fobija</h2>



U svetu je kod ljudi prepoznato oko pet stotina različitih fobija, od kojih su većina retke i vrlo specifične.



Neke od najčešćih fobija su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Arahnofobija &#8211; strah od ljudi</li>



<li>Ofidiofobija &#8211; strah od zmija</li>



<li>Akrofobija &#8211; strah od visine</li>



<li>Agorafobija &#8211; strah od otvorenog prostora</li>



<li>Klaustrofobija &#8211; strah od zatvorenog prostora</li>



<li>Astrafobija &#8211; strah od grmljavine</li>



<li>Pteromerhanofobija (aviofobija) &#8211; strah od letenja</li>



<li>Socijalna fobija &#8211; strah od socijalnih interakcija</li>



<li>Tripofobija &#8211; strah ili gađenje na geometrijske oblike, manje paterne koji se ponavljaju</li>



<li>Tanatofobija &#8211; strah od smrti</li>
</ul>



Iako su emocije neizbežan deo svih procesa kroz koje pojedinac svakodnevno prolazi, u psihologiji su dugo bile zanemarene i ostavljane filozofima i pesnicima da o njima govore.&nbsp;



Danas, emocije su fokus svakodnevnih interakcija, nepresušni izvor ličnih preispitivanja i socijalnih istraživanja. O njima je lepo govoriti, a još lepše razumeti i sa njima u radosti živeti.



Ukoliko neko emocionalno stanje remeti vaš duševni mir, opterećuje vas ili traži prorađivanje, razgovor sa vama dragom osobom ili osobom u koju imate poverenja, može doprineti da se osećate bolje.&nbsp;



Ukoliko želite da dublje radite na temu svojih strahova i imate utisak da neki strahovi kod vas postaju iracionalni, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vas u vašem tempu, ali sigurno i uz podršku, voditi ka vama prihvatljivim rešenjima.

A girl hiding her eyes, scared to see something she has phobia from

Šta je strah, a šta fobija?

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

U jednom od prethodnih tekstova definisali smo <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">razliku između straha i fobije</a>. Tada smo napomenuli i da se sa pojedinim emocijama rađamo i da je praktično nemoguće zaobići osećanja koja te emocije u nama pobuđuju. Upravo ovoj grupi emocija pripada bes.



Bes je osnovna, prirodna, zdrava i sasvim neophodna emocija za preživljavanje. Bes, kao i druge osnovne emocije sa kojima se rađamo &#8211; tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah, u vezi je sa osnovnim nagonom za opstanak, koji se kroz ljudsku evoluciju razvijao.



Sa fiziološkog aspekta, bes je odgovor simpatičkog* nervnog sistema na spoljašnji nadražaj kao “bori se, beži ili se zamrzni” odgovor i priprema ljude na borbu. Zanimljivo, ne postoji specifičan hormon koji bismo mogli da nazovemo “hormonom besa”, ali kombinacija specifičnih hormona se itekako luči kao reakcija na neki okidač koji će izazvati osećanje besa. Najčešće su to hormoni nadbubrežne žlezde &#8211; adrenalin i noradrenalin, koji se luče kao odgovor na stres ili pretnju. Pored ova dva hormona, može se povećati i nivo kortizola, takođe poznatog kao “hormon stresa”, povećavajući uzbuđenje i budnost tokom epizoda besa.



Bes je primarna emocija u preživaljavanju svakog pojedinca i njegovi simptomi se mogu lako prepoznati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Povećan broj otkucaja srca i ubrzano disanje</li>



<li>Napetost i/ili stegnutost mišića, posebno u vilici, ramenima i pesnicama</li>



<li>Crvenilo u licu, zajapurenost</li>



<li>Brzo ili glasno govorenje</li>



<li>Osećaj toplote i/ili znojenje</li>
</ul>



Kao i svaka druga emocija, i bes je itekako pozitivna i visokofunkcionalna emocija. Pomaže u procenjivanju neprihvatljivih, opasnih ili nesigurnih situacija. Pomaže u prepoznavanju okidača koji testiraju ili prelaze postavljene granice. Bes je ujedno i pokretačka energija, motiviše, poziva na akciju i daje pojedincu snagu da se zauzme za sebe i iz pasivnog stanja pređe u uktivno.



<h2 class="wp-block-heading">Šta radimo kada se bes otrgne kontroli?</h2>



Kada se bes ne iskanališe, ne otpusti ili konstruktivno iskomunicira, može doći do impulsivnog ponašanja i narušavanja sposobnosti za svesno donošenje odluka. U naletu besa može se izgubiti pojam o bezbednosti, kako svoje tako i tuđe, i izazvati žaljenje zbog rizičnog ponašanja nakon što epizoda besa prođe.



Znati upravljati besom je sposobnost koja se uči. Važno je naglasiti da upravljanje ne znači i potiskivanje, već sticanje veština za prepoznavanje, razumevanje uzroka i razvijanje zdravih načina da se bes izrazi.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 strategija za upravljanje besom</h2>



<h4 class="wp-block-heading">Kardio trening (aerobni tip treninga)</h4>



Kardio treninzi obuhvataju sve aktivnosti koje povećavaju rad srca i održavaju ga u ubrzanom ritmu duži vremenski period. Kako bes snažno osećamo u telu, intenzivna fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla, udaranje u džak, ili kružni trening) pomoći će u regulaciji nakupljene tenzije izazvane besom. Redovno praktikovanje fizičke aktivnosti ovakvog tipa može povećati kapacitet za toleranciju frustracije u stresnim situacijama.



<h4 class="wp-block-heading">Time-out</h4>



Kada primetimo simptome besa, kao što su ubrzan puls, znojenje ili napetost mišića, povlačenje iz situacije na nekoliko minuta može pomoći u izbegavanju reaktivnog ponašanja**. Ovaj postupak omogućava psihološko distanciranje i prelazak iz emotivnog u racionalni režim razmišljanja. Time-out će obezbediti vreme za ponovno preuzimanje kontrole i izbegavanje agresivnog ponašanja.



<h4 class="wp-block-heading">Identifikovanje triger situacija (introspekcija)</h4>



Prepoznavanje specifičnih okidača besa, poput osećaja nepravde ili poniženja, predstavlja ključ za razvoj emocionalne regulacije. U psihoterapiji, klijenti se podstiču da istraže situacije koje izazivaju bes kroz introspekciju***. Detekcija i razumevanje okidača koji pozivaju na bes, pomoći će u procenjivanju situacije ili ranom detektovanju reakcija, a sve u cilju smanjivanja verovatnoće za impulzivne reakcije.



<h4 class="wp-block-heading">Verbalizacija emocija</h4>



Razgovor o emocijama može biti snažan alat za kontrolu besa. Razgovor o tome što nas ljuti, je ujedno i prilika da se bes izbaci. Verbalizacija će pomoći u boljem sagledavanju besa i situacije koja ga je izazvala. Kroz verbalizaciju postajemo svesniji misli koje nas podstiču na bes i često otkrivamo moguće uzroke ili rešenja. Sam čin razgovora može pomoći u dobijanju drugačije perspektive, što može doprineti oslobađanju tenzije i razvoju zrelijih reakcija na bes.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe uzemljenja i vraćanje u sadašnji trenutak</h4>



Bes često izbacuje osobu iz sadašnjeg trenutka i fokusira je na prošle frustracije ili buduće konflikte. <a href="https://toolkit.lifeline.org.au/articles/techniques/finding-relief-through-grounding-techniques">Tehnike uzemljenja</a> doprinose ponovnom vraćanju sebi i uspostavljanju kontrole. Vežbe uzemljenja nemaju za cilj samo opuštanje, već i vraćanje u sadašnji trenutak &#8211; pozicija iz koje jedino možemo nešto da menjamo.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe disanja</h4>



Već smo pomenuli da bes ubrzava rad srca i disanje, što osobu fizički priprema za (re)akciju. Kontrolisano i duboko disanje može doprineti usporavanju fiziološkog odgovora, smanjujući napetost i podržavajući smirene reakcije. Jedan od primera ovakvih vežbi je tehnika “4-4-4“ gde svaka faza disanja traje četiri sekunde &#8211; udah četiri sekunde, pauza četiri sekunde, izdah četiri sekunde. Vežba se ponavlja u krug sve dok se ne postigne željeni efekat (umirivanje simptoma besa).



<h4 class="wp-block-heading">Kognitivne restrukturacije za re-evaluaciju misli</h4>



Kognitivno-bihevioralni pristup (KBT) preporučuje tehniku kognitivne restrukturacije za preispitivanje automatskih misli koje izazivaju bes. Ovim pristupom, osoba se uči kako da identifikuje misli, proceni ih i traga za “distorzijama” u cilju stvaranja uravnoteženog mišljenja.&nbsp; Razumevanje iracionalnih uverenja može voditi do dugoročnog umanjenja osećanja besa i povećanja emocionalne fleksibilnosti. Na primer, kada osoba oseća da je neko konstantno omalovažava, analiziranje dokaza za i protiv može doprineti donošenju racionalnijih odgovora.



Ukoliko imate poteškoća u regulaciji svog besa ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme možete <a href="https://app.selfnest.com/login">zakazati online razgovor</a> sa psihoterapeutom već danas. 



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Unexpressed emotions will never die. They are buried alive and will come forth later in uglier ways.
<cite>Sigmund Freud</cite></blockquote>







*simpatikus; Simpatikus i parasimpatikus su dva suprotna dela autonomnog nervnog sistema, koji rade zajedno kako bi održali homeostazu u organizmu. Dok simpatikus priprema telo za akciju, parasimpatikus ima opuštajući efekat i pomaže u vraćanju tela u stanje ravnoteže nakon stresa.



**reaktivno ponašanje; Reaktivno ponašanje je način reagovanja na situacije ili okolnosti pod uticajem trenutnih emocija, impulsa ili spoljašnjih faktora, bez prethodnog promišljanja. Proizlazi iz potrebe da se brzo odgovori na stres, konflikt ili bilo koji drugi okidač iz spoljašnje sredine. 



***introspekcija; Introspekcija je proces samoposmatranja i analize sopstvenih misli, osećanja i unutrašnjih stanja. To je način na koji pojedinac istražuje svoju svest, motive, uverenja i ponašanja kako bi bolje razumeo sebe i svoje reakcije na spoljašnje okolnosti.

Woman meditating, doing circular breathing

Šta je strah, a šta fobija?

Povezani postovi

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

Kako kontrolisati svoj bes?

Šta je strah, a šta fobija?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“