U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Termin generacija označava grupu ljudi koji su rođeni i žive u istom ili bliskom vremenskom periodu. Ljudi koji pripadaju istoj generaciji prepoznaju se po odrastanju u sličnim socio-ekonomsko-političkim uslovima i svedoče istorijskim događajima koji kasnije oblikuju njihovo kolektivno ponašanje, njihov stil života, odnose prema porodici, izbor profesije i hobija, stil oblačenja i generalno stavove o životu i njegovim vrednostima.&nbsp;



Bejbi Bumeri (Bumeri I, II), Generacija X, Generacija Y (Milenijalci), Generacija Z, Alfa… samo su jedan deo složene klasifikacije generacijskih ciklusa, koje su predstavili dvojica društvenjaka, Vilijam Štraus (William Strauss) i Nil Hau (Neil Howe), u milenijalskom delu objavljenom 1991. godine &#8211; <a href="https://www.amazon.com/GENERATIONS-History-Americas-Future-1584/dp/0688081339">Generations: The History of America&#8217;s Future, 1584 to 2069</a>.



Njihova klasifikacija je kasnije globalno uticala na, možda pomalo strogu i rigidnu&nbsp; generalizaciju generacija, jer u obzir uzimaju raspon godišta od oko 20 godina razlike. Dodatno, Štraus i Hau su u svom radu bili pretežno fokusirani na podatke prikupljene na teritoriji Amerike i država Zapadne Evrope, tako da je važno razumeti da ova klasifikacija nije univerzalno prihvaćena ili naučno i globalno standardizovana.&nbsp;



Ipak, poređenje generacija u ovom kontekstu postalo je globalna “stvar”, sa onom generacijom “na meti” koja je trenutno aktuelna, jer odstupanjem od očekivanog, ostaje dovoljno snažna da menja taman uspostavljene sisteme prethodnih generacija.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg" alt="" class="wp-image-463" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-300x68.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-768x173.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1536x346.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-2048x461.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Generacija Z i mentalno zdravlje</h2>



Dok su se Milenijalci tek u osnovnim i srednjim školama prvi put snalazili sa pametnim telefonima i računarima, deca Generacije Z su od prvog dana odrastala u digitalnom svetu koje je, već tada, praktično diktiralo način komunikacije i informisanja.



Danas, približno <a href="https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/generacija-z-preuzima-trziste-rada-sta-mladi-ocekuju-i-kako-poslodavci-mogu-da-odgovore?utm_source=chatgpt.com">30% svetske populacije čini Generacija Z</a> i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje.&nbsp;



Na druge generacije ostavljaju utisak da su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Realistični</li>



<li>Samostalni</li>



<li>Samouki</li>



<li>Samoživi/slobodnjaci</li>



<li>Ambiciozni</li>



<li>Manje religiozni</li>



<li>Tolerantniji od prethodnih generacija</li>
</ul>



*GenZ nije i zvanično usvojen naziv ove generacije; u različitim literaturama mogu se pronaći i imena poput: Post-milenijalci, Zumeri, iGeneracija, Centennials (stogodišnjaci), digitalni i neo-digitalni domoroci. Iako ne postoji zvaničan proces dodele imena generacijama, jasno je da je naziv GenZ uzeo maha.&nbsp;



Pre osvrta na otuđenost sa kojom se suočavaju u virtuelnom svetu, važno je razmotriti činjenicu da se tehnologija razvijala silovitom brzinom u periodu njihovog odrastanja &#8211; mnogo brže nego što su njihovi roditelji Bumeri i Milenijalci to mogli da “pohvataju”. Tako, nije iznenađujuće što su, rođeni u digitalnom svetu, prirodno počeli da se samostalno u njemu povezuju, informišu, edukuju i koriste ga kao prostor za zabavu.&nbsp;



Prema Evropskom <a href="https://www.unicef.org/serbia/media/12511/file/koriscenje_interneta_i_digitalne_tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf">istraživanju UNICEF-a</a>, koje obuhvata i zemlje Zapadnog Balkana, 74% dece i mladih ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video-igre. Među njima, 41% je uzrasta od 9 do 10 godina, a 72% uzrasta od 11 do 12 godina ima profil (uprkos tome što je minimalna starosna granica na većini mreža 13 godina). Kako istraživanje navodi, deca provode od 3 do čak 7 sati dnevno na mrežama, što rezultira sukobima sa članovima porodice, smanjenim fokusom za obavljanje školskih zadataka, a kod nekih čak i izbegavanjem obavljanja osnovnih bioloških potreba.



Iako podaci pokazuju da je Generacija Z poprilično samosvena i čvrstih stavova (neki ih vide kao self-cenetered ili self-oriented), ne bi trebalo propustiti činjenicu da u najvažnijem dobu odrastanja, oni usled digitalizacije ostaju uskraćeni za posvećeni razvoj mnogih veština &#8211; strpljenja, pažnje, aktivnog slušanja i razumevanja tuđeg mišljenja, kao i rešavanja konfliktnih situacija na osnovu kritičkog rasuđivanja i mišljenja.



Odrastanje i snalaženje u vreme pandemije, ekonomske krize i sukoba koji se šire svetom, navelo je pripadnike ove generacije da se nešto ranije pozabave kvalitetom svog mentalnog&nbsp; zdravlja, ili well-being-om uopšte.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="298" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg" alt="" class="wp-image-464" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-300x87.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-768x224.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1536x447.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-2048x596.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tehnologija koja donosi sve brža rešenja u tome im nesmetano pomaže. Prethodne generacije mogle bi samo o tome da pričaju i pronađu inspiraciju jer, svet uveliko ide napred i u korak sa, mnogima neshvatljivim, potencijalima i funkcionalnostima koje nudi. Sa druge strane, ovo je generacija koja ruši tabue i otvoreno priča o mentalnom zdravlju. Generacijama unazad, o tome nismo imali prilike ni da čitamo. 



Svojstveno njihovoj izraženoj slobodi govora, ali i fokusu za karijernim napretkom, veliki broj predstavnika GenZ populacije bira da se okrene aktivizmu i bori za prepoznavanje vrednosti poput borbe protiv klimatskih promena, ravnopravnosti svih društvenih grupa poput nacionalnih manjina i <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-i-lgbt-osobe">LGBTQ+</a>, unapređenja mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju i pristupačnu psihološku i&nbsp; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijsku podršku</a>, kao i za transparentnost i etiku u poslovanju i politici. Neke od njih su Greta Tunberg (Greta Thunberg), Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine i Malala Yusafzai (Malala Yousafzai), Pakistanska aktivistkinja za prava devojčica na obrazovanje; najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Šta učimo jedni od drugih?</h2>



Osim ekstremno izolovanih plemena koja godinama žive u svojim zatvorenim zajednicama, ne postoje generacije koje su proživele iskustva određenog intenziteta, a da kasnije ona nisu “zakačila” naredne generacije. Sve je međusobno povezano. Osobine i karakteristike po kojima se u društvu prepoznaju Bumeri ili Milenijalci, zapravo su faktori koji su formirali osnov za vaspitanje i edukaciju narednih generacija. Tu bi pripale ključne etičke i moralne vrednosti, razvoj empatije, kritičkog mišljenja i produktivnog dijaloga. Ključno pitanje je, šta se od prenešenog usvaja i zadržava, kako to oblikuje populaciju u celini, a kasnije i generaciju koja tek treba da dođe?



Nedvosmisleni potencijal savremenog doba Generaciji Z otvara ogroman prostor za postavljanje novih društvenih standarda, koja na lep način ruše tabue i diskutabilna uverenja poput onog “o tome se ne priča”. Veruje se da bi ovde mogli uvrstiti i preduzetnički duh, normalizaciju svakodnevne upotrebe tehnologija i njenih mogućnosti, važnost uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života, slobodu govora i zdravo postavljanje granica.



Prema podacima istraživanja rađenom u Americi u toku 2024. godine, <a href="https://thrivingcenterofpsych.com/blog/gen-z-millennial-therapy-statistics/">preko 55% Milenijalaca i Gen Z ispitanika</a> je bilo na psihoterapiji, a čak više od 90% smatra da je terapija potrebna savremenom čoveku. Uzimajući u obzir da ove dve generacije deli oko tri decenije, biće zanimljivo ispratiti kako će se rezultati njihovih stavova u vezi sa mentalnim zdravljem dalje razvijati i oslikati u realnosti.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Kako pružiti podršku GenZ generaciji?</h2>



Istraživanja pokazuju da se GenZ susreće sa različitim mentalnim izazovima, poput <a href="https://www.charliehealth.com/post/tips-for-young-people-with-adhd">anksioznosti, depresije, stresa i poteškoćama u socijalnim interakcijama</a>. U 2023. godini, 65% pripadnika GenZ populacije prijavilo je da je imalo barem jedan problem sa mentalnim zdravljem mesečno u protekle dve godine. Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je da trećina zaposlenih GenZ pripadnika, uzimalo slobodne dane zbog stresa.



Evo nekoliko predloga za podršku Generaciji Z:



<ol class="wp-block-list">
<li>Aktivno slušanje i razumevanje njihovih potreba, ideja, ciljeva i očekivanja</li>



<li>Otvorenost ka onome što visoko vrednuju, doživljavaju važnim</li>



<li>Fokus na prevenciji mentalnih poteškoća</li>



<li>Podrška za konsultacije i <a href="https://app.selfnest.com/register?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAabLNNQ5EuGjbIkdh17ZJmEoFbJRKdax3pPkqJP3MSbHee3FlEnSXTwVp7c_aem_nuhKnymd82cz07qIbNMrSg">razgovor sa terapeutom</a></li>



<li>Podela korisne literature i edukacija (prezentacije, predavanja, radionice, podkasti i slično); usmeravanje na pouzdane kanale informisanja</li>
</ol>



Budući da su GenZ i dalje mladi ljudi i da im ozbiljni životni izazovi odraslog doba tek predstoje, postavlja se pitanje da li će njihovi potencijali imati priliku da budu u potpunosti iskorišćeni. Ono sa čime se budu suočavali, kako se budu nosili sa teškim odlukama i na čemu se na kraju dana budu temeljila njihova uverenja i vrednosti, biće ključno za oblikovanje uspeha njihove generacije uopšte. Dok se svakodnevno upoznajemo i učimo jedni od drugih, ostaje da vidimo koje će priče o ovoj generaciji pričati one koje im tek slede.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platforma</a> pruža podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, možete pronaći onog koji vam najviše odgovara na našoj platformi.&nbsp;

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

U jednom od prethodnih tekstova definisali smo <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">razliku između straha i fobije</a>. Tada smo napomenuli i da se sa pojedinim emocijama rađamo i da je praktično nemoguće zaobići osećanja koja te emocije u nama pobuđuju. Upravo ovoj grupi emocija pripada bes.



Bes je osnovna, prirodna, zdrava i sasvim neophodna emocija za preživljavanje. Bes, kao i druge osnovne emocije sa kojima se rađamo &#8211; tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah, u vezi je sa osnovnim nagonom za opstanak, koji se kroz ljudsku evoluciju razvijao.



Sa fiziološkog aspekta, bes je odgovor simpatičkog* nervnog sistema na spoljašnji nadražaj kao “bori se, beži ili se zamrzni” odgovor i priprema ljude na borbu. Zanimljivo, ne postoji specifičan hormon koji bismo mogli da nazovemo “hormonom besa”, ali kombinacija specifičnih hormona se itekako luči kao reakcija na neki okidač koji će izazvati osećanje besa. Najčešće su to hormoni nadbubrežne žlezde &#8211; adrenalin i noradrenalin, koji se luče kao odgovor na stres ili pretnju. Pored ova dva hormona, može se povećati i nivo kortizola, takođe poznatog kao “hormon stresa”, povećavajući uzbuđenje i budnost tokom epizoda besa.



Bes je primarna emocija u preživaljavanju svakog pojedinca i njegovi simptomi se mogu lako prepoznati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Povećan broj otkucaja srca i ubrzano disanje</li>



<li>Napetost i/ili stegnutost mišića, posebno u vilici, ramenima i pesnicama</li>



<li>Crvenilo u licu, zajapurenost</li>



<li>Brzo ili glasno govorenje</li>



<li>Osećaj toplote i/ili znojenje</li>
</ul>



Kao i svaka druga emocija, i bes je itekako pozitivna i visokofunkcionalna emocija. Pomaže u procenjivanju neprihvatljivih, opasnih ili nesigurnih situacija. Pomaže u prepoznavanju okidača koji testiraju ili prelaze postavljene granice. Bes je ujedno i pokretačka energija, motiviše, poziva na akciju i daje pojedincu snagu da se zauzme za sebe i iz pasivnog stanja pređe u uktivno.



<h2 class="wp-block-heading">Šta radimo kada se bes otrgne kontroli?</h2>



Kada se bes ne iskanališe, ne otpusti ili konstruktivno iskomunicira, može doći do impulsivnog ponašanja i narušavanja sposobnosti za svesno donošenje odluka. U naletu besa može se izgubiti pojam o bezbednosti, kako svoje tako i tuđe, i izazvati žaljenje zbog rizičnog ponašanja nakon što epizoda besa prođe.



Znati upravljati besom je sposobnost koja se uči. Važno je naglasiti da upravljanje ne znači i potiskivanje, već sticanje veština za prepoznavanje, razumevanje uzroka i razvijanje zdravih načina da se bes izrazi.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 strategija za upravljanje besom</h2>



<h4 class="wp-block-heading">Kardio trening (aerobni tip treninga)</h4>



Kardio treninzi obuhvataju sve aktivnosti koje povećavaju rad srca i održavaju ga u ubrzanom ritmu duži vremenski period. Kako bes snažno osećamo u telu, intenzivna fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla, udaranje u džak, ili kružni trening) pomoći će u regulaciji nakupljene tenzije izazvane besom. Redovno praktikovanje fizičke aktivnosti ovakvog tipa može povećati kapacitet za toleranciju frustracije u stresnim situacijama.



<h4 class="wp-block-heading">Time-out</h4>



Kada primetimo simptome besa, kao što su ubrzan puls, znojenje ili napetost mišića, povlačenje iz situacije na nekoliko minuta može pomoći u izbegavanju reaktivnog ponašanja**. Ovaj postupak omogućava psihološko distanciranje i prelazak iz emotivnog u racionalni režim razmišljanja. Time-out će obezbediti vreme za ponovno preuzimanje kontrole i izbegavanje agresivnog ponašanja.



<h4 class="wp-block-heading">Identifikovanje triger situacija (introspekcija)</h4>



Prepoznavanje specifičnih okidača besa, poput osećaja nepravde ili poniženja, predstavlja ključ za razvoj emocionalne regulacije. U psihoterapiji, klijenti se podstiču da istraže situacije koje izazivaju bes kroz introspekciju***. Detekcija i razumevanje okidača koji pozivaju na bes, pomoći će u procenjivanju situacije ili ranom detektovanju reakcija, a sve u cilju smanjivanja verovatnoće za impulzivne reakcije.



<h4 class="wp-block-heading">Verbalizacija emocija</h4>



Razgovor o emocijama može biti snažan alat za kontrolu besa. Razgovor o tome što nas ljuti, je ujedno i prilika da se bes izbaci. Verbalizacija će pomoći u boljem sagledavanju besa i situacije koja ga je izazvala. Kroz verbalizaciju postajemo svesniji misli koje nas podstiču na bes i često otkrivamo moguće uzroke ili rešenja. Sam čin razgovora može pomoći u dobijanju drugačije perspektive, što može doprineti oslobađanju tenzije i razvoju zrelijih reakcija na bes.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe uzemljenja i vraćanje u sadašnji trenutak</h4>



Bes često izbacuje osobu iz sadašnjeg trenutka i fokusira je na prošle frustracije ili buduće konflikte. <a href="https://toolkit.lifeline.org.au/articles/techniques/finding-relief-through-grounding-techniques">Tehnike uzemljenja</a> doprinose ponovnom vraćanju sebi i uspostavljanju kontrole. Vežbe uzemljenja nemaju za cilj samo opuštanje, već i vraćanje u sadašnji trenutak &#8211; pozicija iz koje jedino možemo nešto da menjamo.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe disanja</h4>



Već smo pomenuli da bes ubrzava rad srca i disanje, što osobu fizički priprema za (re)akciju. Kontrolisano i duboko disanje može doprineti usporavanju fiziološkog odgovora, smanjujući napetost i podržavajući smirene reakcije. Jedan od primera ovakvih vežbi je tehnika “4-4-4“ gde svaka faza disanja traje četiri sekunde &#8211; udah četiri sekunde, pauza četiri sekunde, izdah četiri sekunde. Vežba se ponavlja u krug sve dok se ne postigne željeni efekat (umirivanje simptoma besa).



<h4 class="wp-block-heading">Kognitivne restrukturacije za re-evaluaciju misli</h4>



Kognitivno-bihevioralni pristup (KBT) preporučuje tehniku kognitivne restrukturacije za preispitivanje automatskih misli koje izazivaju bes. Ovim pristupom, osoba se uči kako da identifikuje misli, proceni ih i traga za “distorzijama” u cilju stvaranja uravnoteženog mišljenja.&nbsp; Razumevanje iracionalnih uverenja može voditi do dugoročnog umanjenja osećanja besa i povećanja emocionalne fleksibilnosti. Na primer, kada osoba oseća da je neko konstantno omalovažava, analiziranje dokaza za i protiv može doprineti donošenju racionalnijih odgovora.



Ukoliko imate poteškoća u regulaciji svog besa ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme možete <a href="https://app.selfnest.com/login">zakazati online razgovor</a> sa psihoterapeutom već danas. 



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Unexpressed emotions will never die. They are buried alive and will come forth later in uglier ways.
<cite>Sigmund Freud</cite></blockquote>







*simpatikus; Simpatikus i parasimpatikus su dva suprotna dela autonomnog nervnog sistema, koji rade zajedno kako bi održali homeostazu u organizmu. Dok simpatikus priprema telo za akciju, parasimpatikus ima opuštajući efekat i pomaže u vraćanju tela u stanje ravnoteže nakon stresa.



**reaktivno ponašanje; Reaktivno ponašanje je način reagovanja na situacije ili okolnosti pod uticajem trenutnih emocija, impulsa ili spoljašnjih faktora, bez prethodnog promišljanja. Proizlazi iz potrebe da se brzo odgovori na stres, konflikt ili bilo koji drugi okidač iz spoljašnje sredine. 



***introspekcija; Introspekcija je proces samoposmatranja i analize sopstvenih misli, osećanja i unutrašnjih stanja. To je način na koji pojedinac istražuje svoju svest, motive, uverenja i ponašanja kako bi bolje razumeo sebe i svoje reakcije na spoljašnje okolnosti.

Woman meditating, doing circular breathing

Kako kontrolisati svoj bes?

<h2 class="wp-block-heading">Emocije sa kojima se rađamo&nbsp;</h2>



Da bismo mogli da razumemo strah i pričamo o njemu kao emocionalnom stanju, na kratko ćemo se osvrnuti na osnovnu definiciji emocija.&nbsp;



Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) emocije su način na koji reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine. Ovi događaji utiču na formiranje naših misli, postupaka i opšte stanje organizma &#8211; kako mentalno, tako i telesno.&nbsp;



Mogli bismo reći da emocije ”učitavamo” na mentalnom i telesnom nivou i potom reagujemo u skladu sa time kako ih na oba nivoa obrađujemo.



Emocije se u teoriji dele na osnovne ili primarne, i specifične, odnosno one koje se stiču učenjem.&nbsp;&nbsp;



Osnovne emocije, one koje se po savremenim shvatanjima smatraju urođenima, a danas pričamo upravo o jednoj od njih, su: bes, tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah. 



Dakle, naredni put kada čujete da neku osobu opisuju kao “emotivnu” (On/Ona je baš emotivna osoba) znaćete da to i nije u potpunosti autentičan način da se osoba opiše, jer..svi smo emotivni i svi osećamo. Razlika je u načinu na koji ćemo emocije izraziti, kako ćemo se sa njima izboriti i/ili sarađivati.



<h2 class="wp-block-heading">Definicija straha</h2>



Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a evo i zašto:



Neprijatne senzacije i reakcije na fiziološkom nivou koje nastaju kao odgovor na strah su ubrzano disanje i rad srca (ubrzan puls), znojenje i napetost mišića. Kada se uplašimo, krv se instant pumpa u periferiju organizma, kako bi bilo spremno na akciju &#8211; svima poznat Bori se ili beži odgovor na strah.



Važno je razumeti da je strah pre svega pozitivna i zdrava emocija. Opravdano je tu jer služi da nas upozori i sačuva od potencijalno opasnih situacija kada neki spoljašnji okidač razumemo kao potencijano opasan za nas ili neku našu vrednost, a ne možemo ili ne znamo adekvatno da mu se suprotstavimo ili na njega odgovorimo. Možemo strah razumeti kao 0-24h aktivan alarmni sistem za preživljavanje. Rezultat ovakvog stanja najčešće je beg, izbegavanje ili povlačenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kada su naši strahovi racionalni, a kada iracionalni?</h2>



Prirodan i zdrav strah karakteriše se i kao razumljiv, odnosno očekivani strah. Ukoliko ne znate da plivate i nađete se u bazenu u kojem od jednom ne možete da pipnete dno, racionalno bi bilo da se uplašite. Ukoliko stojite na terasi 19og sprata neke zgrade i pogledate na put sa te visine, očekivano će biti da osećate neprijatnost i iz straha okrenete glavu.



Ipak, ukoliko ovakvi, očekivani strahovi, postanu veći i češći, moglo bi se sa rezervom pretpostaviti da vaš strah preuzima formu iracionalnog.



Na istim primerima, to bi značilo da ne želite da idete na kupanje uopšte jer vam je sama pomisao na duboku vodu neprijatna, ili krećete da izbegavate pogled kroz prozor, ne koristite liftove ili izbegavate prelazak mostova jer vas visina izuzetno plaši.



<h2 class="wp-block-heading">Fobija i njeni simptomi</h2>



Izbegavati redovne životne aktivnosti zbog straha od nekog objekta, pojave ili situacije (koja se možda čak nije ni desila) znači živeti u iracionalnom strahu. Iracionalne strahove koji se često javljaju iznenada, a da razlog za strah u biti ne postoji, koji su praćeni paničnim napadima i koji traju po nekoliko minuta, naučnici nazivaju fobijama.



Najčešće pitanje je: kako fobije nastaju?



Neke fobije se razvijaju kada osoba doživi zastrašujuće iskustvo sa određenom stvari ili situacijom. U blizini slepoočnica, unutar našeg mozga nalaze se dve spojene žlezde koje čine bademastu formaciju &#8211; amigdalu, koja prati i memoriše iskustva koja izazivaju jake emocije. Kada određeno iskustvo izazove snažnu reakciju straha, amigdala upozorava osobu tako što pokreće reakciju straha svaki put kada se ona susretne sa okidačem, ili čak samo pomisli na tu stvar ili situaciju koja je uzrok straha.



Još uvek nije u potpunosti utvrđeno da li je se fobija nužno formira usled konkretnog iskustvenog događaja ili se ona može oformiti i bez njega.



Ono što je zanimljivo i značajno u procesu rada na iracionalnim strahovima, jeste činjenica da su osobe koje žive sa fobijom (nekada fobijama) vrlo svesne da u njima ovakav strah postoji i da je on ekstreman, ali ne znaju da se sa njim izbore. Češće biraju da ga izbegavaju ukoliko okidači nisu česta pojava u svakodnevici, a posvećuju se rešavanju problema tek ukoliko na ozbiljnijem nivou fobija počne da utiče na kvalitet njihovog života.



Bez obzira na to za šta je iracionalan strah vezan, često će se ispoljiti kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li>Osećanje intenzivnog straha, ankcioznosti, panike</li>



<li>Nemogućnost da se preuzme kontrola nad strahom iako postoji svest o tome da je on iracionalan</li>



<li>Anksioznost koja se pogoršava usled samo fizičkog ili vremenskog približavanja opasnosti</li>



<li>Bez kompromisne ili alternativne aktivnosti koje osobu čuvaju od situacija, objekata ili pojava koje izazivaju strah&nbsp;</li>



<li>Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog neprekidnog straha</li>



<li>Fizičke reakcije i osećaje, uključujući znojenje, ubrzan rad srca, pritisak u grudima ili probleme sa disanjem, osećaj mučnine i vrtoglavosti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako “raditi” sa fobijama</h2>



Ukoliko bilo koja vrsta iracionalnog straha ograničava normalan životni tok osobe, kontroliše ga ili ograničava, važno je obratiti se stručnom licu za pomoć.&nbsp;



Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u oslobađanju od fobija:



<ol class="wp-block-list">
<li>Izlaganje uzroku/suočavanje sa stesorom (tehnika desenzitizacije)</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje uzroku fobije u kontrolisanim uslovima uz podršku stručnog lica. Ovakav pristup zahteva otvorenost, hrabrost i čvrstu odluku da se na ovaj način pristupi strahu. Važno je razumeti da je u terapijskom radu generalno pravilo da se sa strahovima radi postepeno, polako i svesno. Samo verbalizacija straha može biti prvi nivo suočavanja sa njim, jer kada ga osoba “stavi pred sebe” može ga zaista videti, prići iz različitih uglova i na njemu raditi.</li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)&nbsp;</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje predmetu straha u kombinaciji sa drugim terapijskim pristupima koji pomažu da se usvoji način drugačijeg posmatranja situacija koje izazivaju iracionalne strahove. Osoba uz KBT uči kako da preispita svoje brige, podnese neprijatna osećanja, vrati kontrolu, i ponovo izgradi samopouzdanje (ili ga obnovi).</li>



<li>Ukoliko prepoznajete ovaj ili sličan problem kod sebe i želite da pričate sa KBT terapeutom, možete ga pronaći na platformi <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a></li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Lekovi</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Kao i kod većine tretmana lekovima, oni nisu trajno rešenje problema, već su tu da smanje simptome koji uz neko stanje idu. Tako, kada je u pitanju fobija, lekovi mogu smanjiti osećaj anksioznosti ili mogućnost paničnog napada. Lekovi sa ovom funkciom koji mogu biti od koristi u lečenju fobija su najčešće antidepresivi, sedativi i beta-blokatori. Obično se koriste u početku lečenja fobija, kada osoba još uvek doživljava ekstremne strahove i tek se upoznaje sa činjenicom da može povratiti kontrolu.&nbsp;</li>
</ul>



Uzimanje bilo kog leka bez prethodnog savetovanja sa stručnom osobom (lekarom, farmaceutom) može ozbiljno narušiti zdravlje osobe. Odluka da se osoba okrene lekovima u cilju rešavanju bilo kog zdravstvenog problema, mora biti donešena sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja osobe.



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Unapređenje životnog stila</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Ne podrazumeva nužno materijalne promene, već promene na nivou stila života koje će doprineti da se osoba bolje oseća na emocionalnom, telesnom i duhovnom nivou. Vežbe disanja i relaksacije, uključivanje meditacije kao svakodnevne rutine ili okretanje sportskim aktivnostima, mogu znatno pomoći u promeni fokusa osobe koja se bori sa svakodnevnim strahovima. Važno je da osoba prepozna šta je to što joj generalno prija i doprinosi da rezultati u borbi sa fobijom budu bolji.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći oblici fobija</h2>



U svetu je kod ljudi prepoznato oko pet stotina različitih fobija, od kojih su većina retke i vrlo specifične.



Neke od najčešćih fobija su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Arahnofobija &#8211; strah od ljudi</li>



<li>Ofidiofobija &#8211; strah od zmija</li>



<li>Akrofobija &#8211; strah od visine</li>



<li>Agorafobija &#8211; strah od otvorenog prostora</li>



<li>Klaustrofobija &#8211; strah od zatvorenog prostora</li>



<li>Astrafobija &#8211; strah od grmljavine</li>



<li>Pteromerhanofobija (aviofobija) &#8211; strah od letenja</li>



<li>Socijalna fobija &#8211; strah od socijalnih interakcija</li>



<li>Tripofobija &#8211; strah ili gađenje na geometrijske oblike, manje paterne koji se ponavljaju</li>



<li>Tanatofobija &#8211; strah od smrti</li>
</ul>



Iako su emocije neizbežan deo svih procesa kroz koje pojedinac svakodnevno prolazi, u psihologiji su dugo bile zanemarene i ostavljane filozofima i pesnicima da o njima govore.&nbsp;



Danas, emocije su fokus svakodnevnih interakcija, nepresušni izvor ličnih preispitivanja i socijalnih istraživanja. O njima je lepo govoriti, a još lepše razumeti i sa njima u radosti živeti.



Ukoliko neko emocionalno stanje remeti vaš duševni mir, opterećuje vas ili traži prorađivanje, razgovor sa vama dragom osobom ili osobom u koju imate poverenja, može doprineti da se osećate bolje.&nbsp;



Ukoliko želite da dublje radite na temu svojih strahova i imate utisak da neki strahovi kod vas postaju iracionalni, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vas u vašem tempu, ali sigurno i uz podršku, voditi ka vama prihvatljivim rešenjima.

A girl hiding her eyes, scared to see something she has phobia from

Šta je strah, a šta fobija?

Sećate li se svog odrastanja i uloge vaših roditelja ili staratelja u tom periodu? U kom trenutku su se ove uloge zamenile?



Starenje je neizbežna faza životnog ciklusa.&nbsp; Manifestuje se u zavisnosti od pojedinca i njegovih navika, fizičke i psihološke spremnosti, opšteg zdravstveneog stanja, ali i u zavisnosti od generalnog stava prema životu i starosti.



U mnogim kulturama, pa tako i u našoj, preuzimanje starateljske uloge nad svojm roditeljima, ne samo da je poželjno, već je i očekivano ponašanje. Iako bez pravnog dejstva, briga o roditeljima kada ostare smatra se dužnošću mlađih članaova porodice.&nbsp;



Preuzimanje uloge negovatelja odnosno negovateljice (u daljem tekstu: negovatelj) može doneti nenadano mnogo stresa usled količine odgovornosti i obaveza koju ova uloga nosi.&nbsp;



Prioritetne postaju potrebe osobe o kojoj brinete &#8211; održavanje lične higijene i higijene stambenog prostora, kuvanje, nabavka, plaćanje računa, briga o pravilnoj ishrani i uzimanju terapije, održavanje funkcionalne komunikacije, buđenje u toku noći, praćenje na lekarske preglede&#8230; dok u drugi plan padaju vaše lične potrebe, slobodno vreme, partnerski i društveni život.



Prekomerna i kontinuirana izloženost stresu opšte je poznata kao burnout sindrom ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sindrom sagorevanja</a> i ne mora da se odnosi samo na poslovno okruženje. Negovatelj se itekako može naći u burnout-u,&nbsp; i obično se ispoljava kroz znake nervoze, bezvoljnosti, ogorčenosti prema sebi ili osobi o kojoj se brine, uz čest osećaj bespomoćnosti i društvene izolacije.&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Ako ste u ulozi negovatelja i prepoznajete znake burnout-a, postoji nekoliko načina da sebi ovaj period olakšate i preuzmete ili povratite kontrolu, kako nad podeljenim vremenom tako i otežavajućom situacijom u kojoj se nalazi vaš emotivan i društveni život.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol class="wp-block-list">
<li>Kažite “NE” dodatnim odgovornostima</li>
</ol>



Prihvatite da u vašoj konstantnoj posvećenosti osoba o kojoj brinete vidi sigurnost.



U redu je da za sebe birate aktivnosti koje vam pune baterije, a da odbijate odgovornosti koje neko želi neosnovano da vam nametne. Reći “ne” kada ste u skladu sa sobom i svojom odlukom, daće vam novu poletnost i obnoviti osećaj kontrole.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Vratite brigu o sebi u svoju svakodnevicu</li>
</ol>



Briga o drugoj osobi ne bi smela da isključi brigu o vama samima.&nbsp;



U redu je da svakog dana izdvojite makar 20 do 30 minuta za aktivnosti koje vas opuštaju (poput šetnje, kupke ili vožnje bajsa) ili vas raduju (poput prijatnog razgovora ili kreativnog rada). Ako niste sigurni koje bi to vreme bilo, primetite paterne slobodnog vremena koji se svakodnevno javljaju. To je potencijalan prostor u vremenu koji možete izdvojiti samo za sebe.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Potražite pomoć kada vam je potrebna</li>
</ol>



Znate nekoga ko bi mogao da “vam uskoči” i odmeni vas?&nbsp;



Ne ustručavajte se, već iskomunicirajte svoje potrebe.



Dodatno, možete pričati sa svojim nadređenima na poslu i dogovoriti individualno radno vreme.



Takođe, možete potražiti grupu za podršku gde ćete moći slobodno da pričate o svojoj situaciji i time otpustite negativne emocije koje se nakupljaju i doprinose burnout-u.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Dajte sebi prostora da pogrešite</li>
</ol>



Niko nije savršen i greške su neizbežne. Ako nešto propustite, zaboravite ili pogrešno uradite, vežbajte da sebi oprostite. Umesto da se izjedate, konstatujte grešku, o njoj ako imate potrebe popričajte i nastavite dalje.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol class="wp-block-list" start="5">
<li>Sklopite “ugovor” sa sobom u ulozi negovatelja</li>
</ol>



Vreme koje provodite u ulozi negovatelja možete preuzeti u svoje ruke tako što ćete sami odrediti listu realnih očekivanja i podsetiti ih se kada se osećate preopterećeno.&nbsp;



Ovaj ugovor može sadržati vaš dogovor sa samim/samom sobom o vremenu koje odvajate za sebe, odgovornosti koju preuzimate na sebe i drugo.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-embed is-type-video is-provider-tiktok wp-block-embed-tiktok"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="tiktok-embed" cite="https://www.tiktok.com/@haut_hisse/video/7152108215696739590" data-video-id="7152108215696739590" data-embed-from="oembed" style="max-width:605px; min-width:325px;"> <section> <a target="_blank" title="@haut_hisse" href="https://www.tiktok.com/@haut_hisse?refer=embed">@haut_hisse</a> This short Video Will Break Your Heart 💔 <a title="alzheimer" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/alzheimer?refer=embed">#Alzheimer</a> <a title="dad" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/dad?refer=embed">#dad</a> <a title="daugther" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/daugther?refer=embed">#daugther</a> <a title="family" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/family?refer=embed">#family</a> <a title="emotional" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/emotional?refer=embed">#emotional</a> <a title="fyp" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/fyp?refer=embed">#fyp</a> <a title="trending" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/trending?refer=embed">#trending</a> <a title="viral" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/viral?refer=embed">#viral</a> <a target="_blank" title="♬ original sound - Haut Hisse" href="https://www.tiktok.com/music/original-sound-7152125573949688581?refer=embed">♬ original sound &#8211; Haut Hisse</a> </section> </blockquote> <script async src="https://www.tiktok.com/embed.js"></script>
</div></figure>



Dobro je imati na umu da:



U zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe kojoj ste se posvetili, ona može biti manje ili više svesna svojih kognitivnih i fizičkih mogućnosti i ograničenja. Lični doživljaj njihovih reakcija može doprineti vašem nezadovoljstvu, naljutiti vas ili rastužiti. Negativne reakcije, komentari, ili mišljenja starijih osoba često nisu istinski odgovor na vašu posvećenost i brigu.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Timski rad je pola “posla”



Prihvatanjem ograničenja koja starost donosi i uključivanjem spontanog razgovora o temama koje će vas povezati i nasmejati, doprineće kvalitetu vašeg odnosa i učiniti vam vreme koje provodite zajedno kvalitetnijim.



Ukoliko ste i vi nečiji negovatelj i kod sebe prepoznajete znakove burnout-a, podržavamo vas da razgovarate o tome sa osobom u kojoj vidite podršku.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Selfnest platforma nudi razgovor sa psihoterapeutom koji može da vam pruži stručnu pomoć, postavi prava pitanja i pomogne Vam da ovaj period učinite lakšim za sebe.&nbsp;



Pričajte sa terapeutom već sutra tako što ćete zakazati termin na <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a>.







Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/people-wearing-knitted-clothes-holding-hands-5493781/">cottonbro studio</a>

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Razumevanje zdravog razvoja seksualnosti igra važnu ulogu u prevenciji negativnih iskustava deteta kada odraste. Odrasli često usled trenutnih problema i izazova sa kojima se suočavaju, ne razmišljaju dovoljno unapred, odnosno šta će biti kada dete odraste i razvije seksualnost.&nbsp;



Međutim, ono što je potrebno da roditelji razumeju, jeste razlika između zdravog i nezdravog razvoja detetove sekasualnosti i ponašanja. Tada bi bili u prilici da na vreme reaguju, razgovaraju sa detetom, preusmere ga i pomognu da postavi granice i razume koja ponašanja su u redu, koja ne.&nbsp;



Tako da, pre reagovanja na detetovo ponašanje, koje ne deluje prikladno iz perspektive odrasle osobe, roditelj bi trebao biti dovoljno infnormisan kako bi znao koje ponašanje je očekivano u kom uzrastu.&nbsp;



Zbog toga smo izdvojili određna ponašanja koja su moguća u različitim dobima odrastanja.



<figure class="wp-block-image size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="1678" height="2536" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png" alt="Faze razvoja seksualnosti kod dece" class="wp-image-418" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png 1678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-199x300.png 199w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-678x1024.png 678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-768x1161.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1016x1536.png 1016w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1355x2048.png 1355w" sizes="auto, (max-width: 1678px) 100vw, 1678px" /></figure>



Informacije su preuzete sa “National Sexual Violence Resource Center”.&nbsp;



Link ka pdf dokumentu se nalazi <a href="https://www.nationalcac.org/wp-content/uploads/2016/08/HealthySexualDevelopmentOverview.pdf" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ovde</a>.

Roditeljstvo - majka objašnjava detetu. Priručnik za roditelje.

Blog

Dijaspora: Život između dva doma

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

Kako kontrolisati svoj bes?

Šta je strah, a šta fobija?

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Priručnik za roditelje

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“