
<p>U svom tekstu za Voks, Emeli Gundelsberger postavlja pitanje kako najbrže napraviti laboratorijsku životinju nesrećnom ako vam je to potrebno za eksperiment? Kako učiniti da zec ili miš više ne uživa u onome što mu je do tad pričinjavalo zadovoljstvo, recimo omiljenoj hrani? </p>



<p>Odgovor koji verovatno prvi pada na pamet je izlaganje životinje nekoj snažnoj traumi opasnoj po život, koja će ostaviti ozbiljne posledice. Ipak, postoji mnogo surovija i efikasnija metoda da vašeg (sirotog) zeca učinite nesrećnim – dovoljno je samo da ga svaki dan izlažete neprekidnom, blagom stresu. Životinje koje su živele u hronično blago stresnim uslovima (bez društva, u kavezu koji im je stalno davao elektrošokove koji nisu opasni po život, u blizini predatora koji nije mogao da im priđe i slično), veoma brzo su gubile svaki elan. One koje su bile izložene ekstremnijim metodama, recimo izolaciji, odbijale su hranu. </p>



<p>Moć psihe na telo je često apsolutna. U jednom naročito surovom eksperimentu sa majmunima koji su odrasli u potpunoj izolaciji, jedinka je uginula od anoreksije jer je posle neprekidnog stresa kojem je bila izložena, a posle još jedne traume, naprosto prestala da jede.</p>



<p>Poenta je da <strong>svakodnevno izlaganje stalnom stresu može biti izuzetno opasno.</strong> Ekvivalent ove situacije u ljudskom društvu može biti i stres koji pojedinac neprekidno doživljava na radnom mestu. Svetska zdravstvena organizacija tek sada je konačno dodala izgaranje na radnom mestu u priručnik međunarodne klasifikacije bolesti. </p>



<h2 class="wp-block-heading">Koji su to znaci sindroma sagorevanja na poslu, i kako da znate da li imate ovaj sindrom?&nbsp;</h2>



<p><strong>Fizička i emotivna iscrpljenost:</strong> Blagi hronični umor posle nekog vremena prerasta u osećanje potpune iscrpljenosti na svakom nivou – često je prisutan i osećaj teskobe pri iščekivanju onoga što nosi svaki novi dan. (Ponekad i samo razmišljanje o sledećem danu unosi nervozu.)</p>



<p><strong>Nesanica:</strong> U ranoj fazi možda imate problema da zaspite, ili da provedete celu noć u neprekinutom snu; ovo kasnije može preći u potpunu nesanicu, i pored opšte iscrpljenosti organizma.&nbsp;&nbsp;</p>



<p><strong>Zaboravnost, opadanje pažnje, oslabljena koncentracija: </strong>Otežano fokusiranje na posao koji je pred vama može biti jedan od ranih simptoma. Ovo postaje veći problem jer je posla sve više, a postaje sve teže postići ga, što dovodi do začaranog kruga.</p>



<p><strong>Fizički simptomi:</strong> Oni često uključuju bolove u grudima, ubrzano lupanje srca, tegobe sa disanjem, gastrointestinalne bolove, vrtoglavicu, nesvesticu, glavobolju (naravno sve ovo treba prekontrolisati i kod specijaliste)</p>



<p><strong>Češće razboljevanje:</strong> Pošto je telo umorno, imuni sistem je oslabljen, i onaj koji pati od ovog sindroma je daleko izloženiji infekcijama, prehladama, gripu, i drugim problemima sa imunitetom.&nbsp;</p>



<p><strong>Gubitak apetita: </strong>Počeci ovog sindroma često su povezani sa nedostatkom osećaja gladi koje dovodi do preskakanja obroka. Ovo kasnije može dovesti do većeg gubitka apetita i naglog gubljenja telesne težine koji može biti negativan po opšte zdravstveno stanje.</p>



<p><strong>Anksioznost</strong>: Tenzija, napetost i neprekidna briga mogu eskalirati do te mere da konačno izazivaju ozbiljne probleme u produktivnosti, ali i u privatnom životu.&nbsp;</p>



<p><strong>Depresija</strong>: Blaga tuga i osećaj beznađa ili čak krivice (zašto ne uspevam da obavljam ovaj posao kao drugi?) isto tako mogu preći u depresiju i osećaj zatočenosti i teskobe.</p>



<p><strong>Bes: </strong>Umor i teskoba mogu voditi u razdražljivost koja, ako postane hronična, može poremetiti odnose sa drugim ljudima, bilo na radnom mestu ili privatnom okruženju.&nbsp;</p>



<p>Ovo su samo od nekih simptoma koje može izazvati sindrom izgaranja. Jednako ozbiljni su oni koji se odnose na opšti doživljaj života gde se onaj ko pati od ovog sindroma oseća otuđeno, muči ga opšti osećaj cinizma, pesimizma, apatije, može imati potrebu da se izoluje i sve teže pronalazi razloge da uživa u svakodnevici.&nbsp;</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako lečiti sindrom sagorevanja?</h2>



<p>Alarmantno je i to što je u Srbiji broj ljudi koji pate od sindroma sagorevanja na poslu među najvišim u Evropi. Prema onlajn <a href="https://www.statista.com/statistics/1249649/experiences-of-burnout-in-europe/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">istraživanju</a> iz 2021. u kom je učestvovalo oko trideset hiljada ljudi, Srbija se nalazi na visokom trećem mestu sa šezdeset posto ispitanika koji se osećaju kao da su na ivici izgaranja, ili da su tu granicu već prešli. Iznad Srbije nalazi se samo Poljska (66% ispitanika sa ovim sindromom) i Rusija (66%). Ispod Srbije se nalaze Češka, Švajcarska i Austrija, dok se Francuska sa 45% tradicionalno nalazi na začelju kolone.</p>



<p>U ovakvim situacijama ponekad je teško odlučiti se na prvi korak ka pomoći, ma koliko to bilo važno za lično zdravlje. Psihoterapeuti mogu mnogo da pomognu u ovakvim slučajevima, i za one kojima je iz bilo kojih razloga neugodno da se sa psihoterapeutom nalaze lično (ili im posao ne ostavlja dovoljno vremena), onlajn <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi" target="_blank" rel="noreferrer noopener">platforma Selfnest</a> omogućuje korisnicima da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog kompjutera ili telefona. </p>



<h2 class="wp-block-heading">Zaključak</h2>



<p>Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok pritisak, dekoncetrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen.</p>



<p>Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazali su rezultati međunarodne zdravstvene studije &#8220;Budućnost zdravlja&#8221;. Istraživanje među 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo je hroničnu iscrpljenost na poslu ili nešto slično ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema.</p>



<p>Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (48 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.</p>



<p><br>Na Selfnest <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">platformi</a> rade odabrani sertifikovani psihoterapeuti koji imaju veliko iskustva u psihoterapijskom radu. </p>


Muškarac koji se drži za glavu zbog prevelikog obima posla koji je zadao sebi. Pretpostavljamo da ima sindrom sagorevanja. Oko njega se nalazi čaprop, šoljica kafe, fotoaparat, sveska za beleške. On ima plavu košulju i okrenut je leđima.

Šta je to sindrom sagorevanja na poslu i da li ga već imate?


<p>Internetom je u poslednje vreme kružio mim:</p>



<p>Biljke su sada kućni ljubimci. </p>



<p>Kućni ljubimci su sada deca.</p>



<p>Izgleda da više nije tajna koliko ljubavi može da nam pruži naš ljubimac.</p>



<p>Kućni ljubimci nisu samo članovi porodice &#8211; oni su izvor druženja, utehe, ljubavi i prijateljstva. Oni su tu da poprave naš dan. Gotovo svaki vlasnik kućnog ljubimca danas može da nam kaže kako mu ljubimac izvlači osmeh na licu, a da ih maženje sa njima čini srećnim.&nbsp;</p>



<p>Psihološka veza između čoveka i ljubimca je kompleksna i duboka. Kroz zajednički život, vlasnici ljubimaca doživljavaju niz emotivnih i psiholoških benefita.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Kada se vraćamo sa posla, kakav god da nam je bio dan, oni su tu, čekaju nas. Šta god da nas muči, ostavljamo po strani dok ne završimo turu maženja. Ova naizgled beznačajna rutina nas uči da u svakom danu ostavimo prostor za povezivanje sa drugima, nežnost i ljubav.&nbsp;</p>



<p>Ovaj odnos je obostran, naročito ukoliko su vaši ljubimci mačke ili psi. Njima nije bitno kako izgledamo, da li smo ispunili rokove na poslu, koliko imamo pratioca na društvenim mrežama…oni nas prosto vole. Zbog toga je ova uzajamna veza izvor ljubavi i prihvatanja.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Interakcija sa ljubimcem ima umirujući efekat na naše emocionalno stanje. <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826447/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Istraživanja</a> su pokazala da se tokom interakcije sa ljubimcem oslobađa hormon oksitocin, koji smanjuje nivo stresa i pomaže u regulaciji emocionalnih reakcija. Oksitocin je hormon koji se luči u trenucima povezivanja majke i deteta. Maženje dalje smanjuje nivo kortizola, hormona stresa i na taj način doprinosi osećaju opuštenosti i smirenosti.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Briga o ljubimcu donosi osećaj svrhe u život vlasnika. Kroz uspostavljanje redovnih rutina za hranjenje, šetnje i brigu, vlasnici ljubimaca osećaju se korisno i ispunjeno, što pozitivno utiče na njihovo mentalno blagostanje. Do sada je poznato da se u depresivnom raspoloženju gubi struktura dana, pa je samim time i jedan od prvih mehanizama suočavanja sa ovim osećanjem uvođenje strukture dana. Briga o našim ljubimcima upravo održava strukturu našeg dana.</p>



<p>Ako imate psa, verujem da ste upoznali sve komšije koji su takođe vlasnici pasa. Bez obzira na to gde i koliko dugo tu živite, ljubimci olakšavaju socijalnu interakciju i povezivanje sa drugim ljudima. Vlasnici pasa će često proćaskati sa komšijama tokom šetnji, što doprinosi osećaju zajedništva i podrške u zajednici.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Veliki uticaj kućnih ljubimaca možemo videti i u dečijem razvoju. Kroz brigu o životinjama deca razvijaju društvene veštine, a naročito se povezuje sa višim nivoom empatije. Držanje kućnih ljubimaca se posebno preporučuje deci sa problemima u razvoju. Deci sa autizmom ljubimci pomažu u smanjenju stresa i olakšavaju stvaranje društvenih veza.&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Ljubimac kao terapeut</h2>



<p>U terapijskom kontekstu, prisustvo ljubimaca može biti izuzetno korisno za klijente koji se suočavaju sa različitim mentalnim izazovima.</p>



<p>Stručnjaci sve više prepoznaju ulogu ljubimaca u terapiji. Emotional Support Animals (ESA) je posebna oznaka za ljubimce koji pružaju emocionalnu podršku. Ukoliko želite da vaš pas dobije ovu oznaku u Americi, po nalogu vašeg lekara sa ljubimcem prolazite trening dresure. Dresura je u ovoj situaciji važna jer nakon dobijanja oznake sa psom možete da boravite apsolutno svugde. Ovi ljubimci pružaju podršku i utehu osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, PTSP-om i drugim mentalnim poteškoćama, pružajući im emocionalnu stabilnost i podršku tokom terapijskog procesa ali i svakodnevih izazova. </p>



<p>Animal-Assisted Therapy (AAT) je terapijski pristup koji uključuje specijalno obučene životinje u terapijske seanse sa klijentima. Ova vrsta terapije može biti posebno efikasna u poboljšanju raspoloženja, socijalne interakcije i samopouzdanja kod dece, adolescenata i odraslih. U svetu su pored pasa sada zastupljena i terapija sa <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10536144/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">kravama</a> i konjima.</p>


Pas koji viri i vidi mu se pola njuške, oči i uši.

Mentalno zdravlje i kućni ljubimci


<p><strong>To ti je sve na nervnoj bazi.</strong></p>



<p>Kao psihoterapeut, često sam svedok kako naša emocionalna stanja imaju dubok uticaj na fizičko zdravlje. Veza između našeg uma i tela je neraskidiva. Kada emocionalna stanja uzrokuju fizičke simptome, najčešće govorimo o neprijatnim emocijama koje smo nakupljali tokom dužeg vremena. Emocije kojima nismo dali prostora da ih osetimo. U prirodi našeg bića je da izbegavamo neprijatnosti i idemo ka prijatnosti, ali ako “gutamo” neprijatnosti, simbolika te reči može se pretvoriti u realan fizički simptom bola u stomaku.</p>



<p>Što su simptomi intenzivniji, ljudi manje veruju u njihovu psihološku pozadinu, pa je čest slučaj da prođemo niz ispitivanja koja ne daju nikakav odgovor o našim simptomima. Medicina ne isključuje povezanost psihe i tela, te će i sami lekari u ovakvih situacijama, uputiti pacijenta na razgovor sa psihoterapeutom.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Šta su zapravo psihosomatska oboljenja?</h2>



<p>Ovi poremećaji predstavljaju fizičke simptome koji proizlaze iz emocionalnih i psihičkih uzroka. Na primer, osoba koja doživljava hronični stres može razviti gastrointestinalne probleme poput sindroma iritabilnog creva ili čak migrene. </p>



<p>Lekar Gabor Mate, autor <a href="https://www.knjizare-vulkan.rs/psihologija/88199-kada-telo-kaze-ne" target="_blank" rel="noreferrer noopener">bestselera</a> na temu traume, nam pokazuje da su faktori kao što su stres, anksioznost, depresija i trauma često povezani sa pojavom različitih oboljenja.</p>



<p>Jedno od ključnih psiholoških istraživanja koje podržava ovu vezu je istraživanje dr. Johna Sarnoa o &#8220;Pacijentima kojima nije ništa fizički&#8221;. Dr. Sarno je pokazao da mnoge fizičke tegobe, poput <a href="https://www.nytimes.com/2021/11/09/well/mind/john-sarno-chronic-pain-relief.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">bolova u leđima</a> ili vratu, imaju korene u emocionalnim konfliktima i potisnutim emocijama. Kroz svoju praksu, on je uspeo da pomogne pacijentima da prevaziđu ove probleme, putem terapije usmerene na suočavanje s emocionalnim uzrocima. Više o tome možete pronaći u njegovoj<a href="https://www.knjizare-vulkan.rs/alternativna-medicina/34575-lecenje-bola-u-ledima" target="_blank" rel="noreferrer noopener"> knjizi</a> “Izlečenje bolova u leđima: Povezanost uma i tela”. Ova knjiga detaljno istražuje njegov pristup lečenju fizičkih bolova kroz rad na emocionalnim uzrocima.</p>



<p>Jedan od ključnih mehanizama koji objašnjava ovu povezanost je aktivacija odgovora <strong>&#8220;bori se ili beži&#8221;</strong> u telu tokom stresnih situacija. Ovaj odgovor može izazvati brojne fiziološke promene, uključujući povećanu proizvodnju hormona stresa poput kortizola i adrenalina. Tokom dužeg perioda, ovi hormoni mogu poremetiti funkcije organa, negativno uticati na funkciju imunološkog sistema i izazvati upale i druge fizičke simptome.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Lečenje psihosomatskih tegoba</h2>



<p>Već razvijene fizičke simptome potrebno je lečiti medicinskim putem, uz paralelan rad sa psihoterapeutom, a po potrebi i psihijatrom. Jedan od načina kako psihoterapeuti pomažu pacijentima s psihosomatskim oboljenjima, je kroz tehnike kao što su kognitivno-bihevioralna terapija, mindfulness meditacija i terapija izražavanja emocija. Ove tehnike pomažu klijentima da prepoznaju i razreše svoje emocionalne probleme, smanjujući tako intenzitet fizičkih simptoma.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Um i telo kao jedno</h2>



<p>Važno je naglasiti da psihosomatska oboljenja nisu plod mašte ili &#8220;sve je u glavi&#8221;. Naprotiv, ona su kompleksna interakcija između uma i tela koja zahteva sveobuhvatan pristup lečenju. Kroz razumevanje i rešavanje emocionalnih uzroka, mnogi ljudi pronalaze i olakšanje od svojih fizičkih tegoba.</p>



<p>Psihosomatska oboljenja predstavljaju važan podsetnik na snažnu povezanost između našeg uma i tela. Da bi sprečili ponovni nastanak psihosomatski simptoma nakon izlečenja,&nbsp; <a href="https://app.selfnest.com/register/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">psihoterapeut</a> podstiče klijenta na promenu načina života. Ova promena podrazumeva zdravo izražavanje emocija čak i kada su neprijatne, briga o sebi i postavljanje granica.</p>


Devojka koja e slikana od nazad. Drži se za ledja pod pretpostavkom da je bole. Ima zavezanu kosu i u prvom kadru se predstavlja bol u ledjima

Psihosomatska oboljenja


<p>Pitate se ko su mladi na kojima svet ostaje &#8211; mi vam danas predstavljamo jednog od njih &#8211; Lazara Filipovića.</p>



<p>Lazara možete prepoznati po unikatnom stilu, odličnim preporukama za negu kože, zanimljivim lifestyle videima. Međutim, ono što bismo mi izvodjili kao najznačajnije, jeste to što ovaj mladić otvoreno priča o svom iskustvu sa psihoterapije, sa jasnim ciljem &#8211; da napravi “svet u kom on neće biti čudak”.&nbsp;</p>



<p>Za društvo u kom se teme o mentalnom zdravlju i psihoterapiji smatraju tabuom, inicijativa poput ove je od velikog značaja.&nbsp;</p>



<p>Mi smo za Lazara pripremili nekoliko zanimljivih pitanja, jer nas je zanimalo kako se odvažio da otvoreno deli svoja iskustva na društvenim mrežama i sa kojim ciljem. Kako gleda na psihoterapiju, šta praktikuje da radi kada se ne oseća baš najbolje i da li ima neki savet za nas.&nbsp;</p>



<p>U nastavku čitajte intervju sa Lazarom, momkom koji pomera granice i razbija tabue.&nbsp;</p>



<p></p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="768" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-1024x768.png" alt="Lazar Filipovic" class="wp-image-280" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-1024x768.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-300x225.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1-768x576.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Cover-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<p><strong>U kom trenutku si shvatio koliko je važno mentalno zdravlje, odnosno kada si odlučio da kreneš na psihoterapiju?&nbsp;</strong></p>



<p>Imao sam problema sa anksioznim napadima koji su bili vrlo nasumični i krenuli su da kontrolišu moj život. Situacija koja je bila prekretnica, desila se u supermarketu kada su moja tri vršnjaka stala u red na kasi iza mene. Iako me nisu ni konstatovali, zbog prethodno loših iskustava iz osnovne škole, doživeo sam ih kao pretnju, krenuo sam da se preznajam i jedva sam izdržao da platim račun. Tada sam shvatio da ne želim da živim u iracionalnom strahu, pa sam se obratio mom terapeutu za pomoć.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Koji su bili tvoji kanali informisanja o tome, kako si se edukovao o toj temi? Da li sada postoje neki drugi, bolji kanali informisanja? </strong></p>



<p>Imao sam sreću da su neki moji ljudi iz bližeg okruženja aktivno išli na psihoterapiju i uz njihovu pomoć sam napravio prvi korak. Danas se informišem na TikTok-u i Instagramu putem kanala divnih psihoterapeuta, koji nesebično dele svoja znanja.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li misliš da i dalje postoji stigma kada je u pitanju ova tema? S obzirom da te prate različite generacije, po tvom slobodnom mišljenju da li postoji razlika između mišljena Generacije Z i Milenijalaca? </strong></p>



<p>Definitivno postoji stigma, ali bih rekao da ne postoji značajna razlika izmedju Generacije Z i Milenijalaca. <mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Milenijalci su malo tiši fanovi psihoterapije, ne vole mnogo da pričaju o tome, doživljavaju to kao svoju intimu. Gen Z je slobodniji, mi smo u stanju da ti prepričamo celu seansu od početka do kraja i da se usput našalimo. </mark>Svakako, u obe ove grupe postoje oni koji smatraju da je sramota ići na psihoterapiju, mnogi misle da psihoterapeuti prepisuju lekove odnosno ne razlikuju psihoterapeuta od psihijatra, mnogi smatraju da “njihov problem nije dovoljno veliki da bi išli kod psihoterapeuta” i slično… </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-1024x384.png" alt="Na kraju svakog dana prikupim svoje misli i osećanja, napišem ih i to mi je mnogo značilo da naučim da sagledavam SEBE, a ne druge. 
Takodje, kada god sam anskiozan, volim da odem u prirodu (Ada ili Košutnjak). Priroda puni naše baterije." class="wp-image-278" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Često snimaš svoju rutinu kada je u pitanju nega lica, snimaš i preporuke, a kako neguješ sebe iznutra? Koja je tvoja preporuka ili savet iz ličnog iskustva (kada je u pitanju mentalno zdravlje)? </strong></p>



<p>Pišem dnevnik već dve godine, svaki dan, bez izuzetka. Počeo sam da ga pišem u rokovniku ali sam onda prešao na notes u telefonu jer je brže i pomaže mi da istrajem. Na kraju svakog dana prikupim svoje misli i osećanja, napišem ih i to mi je mnogo značilo da naučim da sagledavam SEBE, a ne druge. Takodje, kada god sam anskiozan, volim da odem u prirodu (Ada ili Košutnjak). Priroda puni naše baterije. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Kako su ljudi iz tvog okruženja reagovali kada si krenuo da se baviš, ali i da javno pričaš o mentalnom zdravlju i psihoterapiji? </strong></p>



<p>Roditelji i najuža porodica su mislili da preterano delim i da se ogoljavam pred ljudima koji to mogu da iskoriste protiv mene, ali kada su videli da je to imalo pozitivan uticaj na mlade i na mene, malo su omekšali. Prijatelji su mi bili najveća podrška, a mnogi i dalje idu na seanse kod psihoterapeuta kojeg sam im preporučio.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>U jednom od intervjua si spomenuo kako si oduvek želeo da budeš poznat, odnosno da se baviš nekim javnim poslom. S obzirom da se to sada i dešava, imaš veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, kako se nosiš sa time? Da li postoji neka vrsta pritiska i kako to utiče na tvoje mentalno zdravlje?</strong></p>



<p>U početku mi je pažnja baš prijala. Počeo sam da snimam sa 19 godina, izlazio na žurke gde su me ljudi prepoznavali, osećao sam se kao da je internet mesto gde pripadam i to mi je imponovalo. Kako je prolazilo vreme, shvatio sam da je najveća cena ovog posla to što nemaš šefa, a opet svi komentarišu tvoj rad kao da su ti nadredjeni. Jedan dan si dobar većini, drugi dan manjini, ali nikad nisi dovoljno dobar SVIMA. Ako nemaš izgradjeno samopouzdanje i samovrednovanje, sve ovo te lako poljulja, kao što je bio slučaj kod mene. Najveća tema na kojoj sada želim da radim jeste da samo ja budem taj koji će sebi davati potvrdu.&nbsp;</p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Kakvo je tvoje iskustvo sa psihoterapijom i koji benefit ti je donela? </strong></p>



<p><mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Jednostavno volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči. Posle 2 godine aktivnog rada na sebi, jako brzo dolazim do zaključka ZAŠTO se osećam na odredjeni način u datom trenutku i lako prepoznam šta mi treba da bi mi bilo bolje. </mark>Jedna veština koju praktikujem jeste da, svaki put kada me neko iziritira ili izazove jaku emotivnu reakciju u meni, pitam sebe “Šta te je ovde isprovociralo?”. Na taj način sam uvideo da u većini slučajeva problem leži negde u meni. Tako vežbam introspekciju. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-1024x384.png" alt="Psihoterapija nama pomaže na svim poljima: partnerski odnosi, porodični odnosi, poslovni život itd… 
Kada jednom osvestimo da psihoterapija nije trošak nego investicija, lakše će nam biti da odvojimo za seanse." class="wp-image-286" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/03/Lazar-citat-2-1.png 1280w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li je psihoterapija luksuz? </strong></p>



<p>Ne mora da bude, ako se odrede prioriteti. Psihoterapija nama pomaže na svim poljima: partnerski odnosi, porodični odnosi, poslovni život itd… Kada jednom osvestimo da psihoterapija nije trošak nego investicija, lakše će nam biti da odvojimo za seanse. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Koji je bio tvoj cilj kada si krenuo da pričaš javno o mentalnom zdravlju i psihoterapiji? </strong></p>



<p>Moja isceljujuća fantazija je da napravim svet u kojem ja neću biti čudak i sa tim razmišljanjem sam krenuo da pričam o mojim iskustvima na seansama. Kada sam video koliko mladih nije svesno da im je potrebna pomoć, odlučio sam da mojim videima pokažem da BAREM postoji način da pomognu sebi, ako to nekada požele. Vremenom je, medju mojom generacijom, postalo kul da se ide kod psihoterapeuta i ta reč je spontano ušla u njihov vokabular. Već to je prvi korak da nam svima bude bolje. </p>



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Da li psihoterapija treba svima da bude deo rutine? </strong></p>



<p>Mislim da bilo koja vrsta samopomoći treba da bude deo naše rutine. Za nekoga je to sport, meditacija, molitva, a za mene psihoterapija. <mark style="background-color:#56aab1" class="has-inline-color">Svakako, mislim da svako treba da dâ šansu i ode na jednu/dve seanse. Meni je to promenilo život.</mark></p>


Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči


<p>Odnos između mame i deteta je tema o kojoj se mnogo pisalo i uvek ima šta da se kaže. I zbog toga se bavimo čestim, a lošim primerima majčinstva. Odgovaramo na pitanje, da li je stil majčinstva promeniljiv. Za kraj otkrivamo koji stil majčinstva je najbolji iz psihološke perspektive.</p>



<p>Odnos mame i deteta nije statičan, kao i svaki drugi odnos, on se konstano menja. Dečiji razvoj dešava se u skokovima koje ni sami roditelji ne mogu da isprate, pa često promene dočekaju nespremni. Najbolnija promena za roditelja je kada bude svrgnut sa trona najvažnije osobe u svetu deteta. Najjaču, najlepšu i najpametniju mamu (a i tatu) počinju da menjaju šašava tetka, brižne bake, razigrani ujak, i naravo vršnjaci drugari.&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">A šta se dešava kada mame ne mogu da se pomire sa ovim promenama?</h2>



<p>Svaka sličnost nije slučajna.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Previše vezana mama</h3>



<p>Nije slučajno da nam se stvori nelagoda kada čujemo da ovakva mama kaže <em>“ti si moj život, moja sreća, sve moje na svetu, jedino mi ti daješ smisao”</em>. Ovo je ipak prevelika odgovornost za jedno dete, zar ne? Iako nesvesno, u ovakvom odnosu, mama je u riziku da emotivno manipuliše detetom. Kada je detetu dodeljena uloga da mamu čini srećnom, ukoliko se mama rastuži dete veruje da je ono krivo. Na ovaj način dete polako gradi loš odnos ka sebi verujući da je vredno jedino onda kada usrećuje ljude oko sebe.&nbsp;</p>



<p>Ove mame svojom vezanošću onemogućavaju detetu slobodno istraživanje sveta i ostvarivanja odnosa sa drugim ljudima. Simbioza između mame i deteta u prvoj godini života je neizbežna. To znači da mama i beba žive kao jedno, a za to je potrebno da se mama potpuno posveti ovoj ulozi i zanemari većinu svojih potreba. Što je dete starije, manje mu je potrebna mama. Previše vezane mame kako bi ostale bliske sa decom drže decu u zavisnom položaju, otežavajući im na ovaj način rešavanje razvojnih zadataka koji upravo uključuju samostalnost i odnose sa drugim ljudima.</p>



<p><em>Nije detetova odgovornost da da smisao života mami niti da preuzme odgovornost za maminu sreću.&nbsp;</em></p>



<h3 class="wp-block-heading">Mama menadžer</h3>



<p>Kažu iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, a mi kažemo iza svakog uspešnog deteta stoji ambiciozna mama.&nbsp;</p>



<p>Odličan uspeh u školi, dodatni časovi engleskog i francuskog, šah, časovi klavira, tenis, fudbal, takmičenja, nastupi. Sve ove aktivnosti deci ostavljaju najmanje vremena da budu deca.</p>



<p>Uz ambiciju da dete bude uspešno, potkradu se i lične neostvarene želje. Ovo decu dodatno zbunjuje jer ne mogu da razlikuju, sopstvene, od maminih potreba.&nbsp;</p>



<p>Iako to dete neće reći, ovoliko obaveza stvara stres. Podsetimo se, <em>detetu je važno da je mama dobro</em>, i ako će mamu usrećiti samo uspeh koji dete pravi, dete će dati sve od sebe. Problem nastaje kada je taj uspeh šargarepa na kraju štapa, kada petica više nije dovoljna, a ni drugo osvojeno mesto na takmičenju, jer uvek može bolje!? Tada, dete stvara lošu sliku o sebi. Trud postaje besmislen, pa dete ili potpuno odustaje od ostvarivanja bilo kakvih ciljeva ili uskoči u začarani krug stalnog truda u nadi da će jednog dana biti dovoljno dobro.&nbsp;</p>



<p>Adolescencija koja donosi svoj razvojni zadatak stvaranja autonomije kroz bunt, uzburkaće ovakav odnos između mame i deteta. Grubo rečeno, adolescent će se povući u sebe i razviti anksiozna i depresivna osećanja, ili će bunt prerasti u samodestruktivno ponašanje, poput konzumacije alkohola i droga ili ulaska u rizične odnose.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Mama najbolja drugarica</h3>



<p>Nije <em>kul</em> da mama sve priča deci, i nije <em>kul</em> da bude detetova najbolja drugarica.&nbsp;</p>



<p>Kako bi održale svoju ulogu drugarice, ovakve mame neretko dele sa decom svoje privatne probleme. Problemi poput odnosa sa tatom, ili drugim partnerom, svađe sa drugaricama, mamom i problemi na poslu, nisu nešto čime treba da opteretimo decu. Naravno da će dete želeti da pomogne mami, ali rešavanje ovakih problema prevazilazi kapacitete dece.</p>



<p>Važno je da razgovaramo sa decom, a ona nam se poveravaju kada se osećaju sigurno. Zbog toga je lako pomešati podržavajuću mamu sa mamom drugaricom. Ideja ovakvih mama je da su baš zbog toga bolje mame, ali u realnosti ovakav odnos zbunjuje dete.</p>



<p>Deci su potrebne granice, struktura i neko ko će da ih vodi i usmerava. Mama najbolja drugarica neće reći kada dete mora u krevet, zbog čega je važno zdravo da se hrani, da mora da uči, da je loše da pije, puši i objasni kako seks može da ugrozi zdravlje.. A to je upravo uloga roditelja.</p>



<p>Mama najbolja drugarica šalje poruku da nema kontrolu nad situacijom i da ne može zaštititi dete. Pokušaj da budete prijateljica ruši sliku o vama kao zaštitniku i čuvaru i na taj način uskraćujte dete jedne od najvažnijih mreža podrške u njihovom životu.</p>



<p><strong>Deca već imaju prijatelje i to su njihovi vršnjaci. Deci je potrebna mama.</strong></p>



<p><em>Da li su vam poznati ovi stilovi majčinstva?</em></p>



<h2 class="wp-block-heading">Sa kakvim stilom majčinstva ne grešimo?&nbsp;</h2>



<p>Zbog velike sličnosti vaspitanja u generacijama naše porodice možemo steći utisak da se stil majčinstva nasleđuje. Stil majčinstva se uči, ne nasleđuje se. Zbog toga, mame koje čitajući ovaj tekst sebe pronalaze u lošem stilu majčinstva, ne treba da brinu. Svi pravimo greške, ovo ne znači biti loša mama, znači da postoji prostor da se nauče nove veštine.</p>



<p>Kada ponavljamo ponašanja naših roditelja u vaspitanju dece koja nam se ne dopadaju, vreme je da nešto menjamo. Ponavljanje znači manjak veštine da bolje odreagujemo u određenim situacijama, u nedostatku boljeg odgovora aktiviramo stare naučene obrasce. Dakle, promena znači učenje novih veština.</p>



<p>Na majčinstvo u velikoj meri utiče i trend koji društvo nameće. Danas možemo čuti nove savete poput, ne govori deci nikada “Ne”, “Pusti dete samo da odluči”; ali i oni satriji su još uvek prisutni: “Ne navikavaj ga na ruke” ili “Pusti ga da plače, zdravo je”.</p>



<p><strong>Topla i stroga mama je naša dobitna kombinacija.</strong> Ovakav stil majčinstva detetu daje dve važne poruke, <em>voljen si i siguran si</em>.&nbsp;Ova mama je autoritet, daje zdravu strukturu i postavlja granice, pri tome ne štedeći dela i reči ljubavi. Biti strog i topao nisu suprotnosti. U ovakvom odnosu sa mamom deca se osećaju sigurno. Ovakva mama jasno i otvoreno komunicira pravila, očekivanja, granice, ali i nežne reči ljubavi i podrške. Ovaj stil majčinstva podrazumeva doslednost. U susretu sa izazovima, ova mama neće rešiti sve probleme deci, već će biti uz njih dok ih sami rešavaju. Deca odrastaju u odrasle koji su emocionalno stabilni, samopouzdani su i sposobni preuzeti odgovornost za svoje postupke.</p>


Dobar VS Loš stil majčinstva


<p><strong>Iako film gledamo iz udobnosti bioskopske stolice, izbačeni smo iz udobnosti naučenih pravila.</strong></p>



<p>Izmestiti se iz okvira naučenog na osnovu kog mi vidimo svet nije lako, ali kada smo stavljeni u poziciju da posmatramo dečju znatiželju kroz ulogu odrasle žene, ono na šta smo navikli se menja.&nbsp;</p>



<p>Film se poigrava sa društvenim normama, ističući njihovu ironiju, gde realnost postaje absurdna. U paralelnom svetu Bele, život van bilo kakvih normi je moguć.&nbsp;</p>



<p>Nije slučajno da smo se komešali u stolici bioskopa, jer je ovaj alternativni svet izvrnuo našu sliku očekivanja o odrastanju, roditeljstvu i seksulanosti.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Da li je film &#8220;Jadna stvorenja&#8221; čas iz razvojne psihologije?</h3>



<p>Psihologija je mnoga svoja shvatanja izgradila na eksperimentima koji danas nikako ne bi bili mogući zbog svoje neetičnosti. Podsetimo se malog Alberta, dečaka zbog kog danas znamo kako se emocionalno uslovljavamo. Od dečije znatiželje da se igra sa belim zecom, Albert je emocionalnim uslovljavanjem razvio strah ka svim krznenim, belim stvarima.</p>



<p>I Bela je produkt neetičnog eksperimenta. Iako deo naučne fantastike, razvojnu psihologiju veoma bi zanimao razvoj dečjeg mozga u odraslom telu.&nbsp;</p>



<p>Emocionalni, kognitivni i fizički razvoj koji dete pravi u prvim godinama života je ogroman. Svi koji smo imali priliku da posmatramo bebu u svojoj okolini, možemo zapaziti skokove u razvoju u periodima od samo par dana.</p>



<p>Iako sablasna, priča filma je ljudska, Bela uči da govori, piški, jede, reguliše emocije, uči o svetu, drugima, sebi. I pravi iste skokove u razvoju koje možemo očekivati od jedne zdrave bebe.</p>



<p>Posebno zanimljivo razvojnoj psihologiji je odsustvo učenja uslovljavanjem kod Bele. Baš kao i kod dece do predškolskog uzrasta, faze razvoja Bele se smenjuju u veoma kratkom periodu. Zbog ovog brzog mentalnog i emotivnog razvoja Bela ostaje imuna na očekivanja koja društvo postavlja. Ona nije sposobna da bude mentalno uslovljena, jer je za uslovljavanje potrebno vreme i ponovljeno izlaganje, baš kao i Pavlovljevi psi.</p>



<p>Veliki značaja za Belin rast je način na koji ona uči da se integriše u društvo. Za bebe učenje društvenih normi takođe znači učenje prkosa. Bela se buni, probija granice i hrabro istražuje.</p>



<p>Bela nije ovde kao naš uzor, ali je tu da nas podstakne da se podsetimo dečije znatiželje i slobode da se usprotivimo podrazumevanom, glasno pitajući “Zbog čega je to tako?”.<br>Na kraju, umetnost kojoj i film pripada je na nama da joj damo značenje. Ono što su umetnici želeli da kažu i prenesu nije uvek u skladu sa emocijama koje to delo budi u nama.<br>Kaže se “Lepota je u oku posmatrača”, a mi bismo dodali i “Značenje je u oku posmatrača”.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto je ovaj film današnjem društvu važan?</h3>



<p>Socijalne norme regulišu ponašanja ljudi. Čitavu debatu mogli bismo otvoriti pričajući o dobrim i lošim stranama normi. Sve psihičke frustracije proističu zbog potiskivanja trenutnih potreba. Socijalne norme upravo to rade. I taman kada pomislimo, pa šta će nam onda ove norme, shvatimo da bi dete bez njih jelo isključivo čokoladu i razvilo ozbiljne zdravstvene probeme, upuštalo se u niz rizičnih ponašanja koje bi mogle da rezultiraju povredom sebe i drugih, i ne bi nikada steklo strategije regulisanja emocija i brige o sebi. Ukratko, svet bi bio haotično mesto u kom svako radi šta hoće, potpuno preplavljen sopstvenim potrebama i nemogućnošću da ih samostalno sve zadovolji.</p>



<p><strong>Šta je u vama ovaj film probudio?</strong></p>


Poor things - jadna stvorenja film Bela pleše

Jadna stvorenja – film o pronalasku sebe


<p>Kada pomislite da se o temi ravnopravnosti previše priča:</p>



<ul>
<li>U 2023. je prvi put rađena provera higijenskih menstrualnih proizvoda sa pravom krvlju</li>



<li>Iste godine i prva testiranja sigurnosti u autu, sa modelom lutke ženske konstitucije&nbsp;</li>



<li>U 2024. postoje države u kojima žena ne može da prekine trudnoću</li>
</ul>



<p>Rodna neravnopravnost na razne načine utiče na kvalitet života žena. U društvu u kome žena nije važna i vrednovana na isti način kao i muškarac, kod žena mogu da se jave osećaj stida, krivice i manje vrednosti. Nejednake prilike za zaposlenje i manjak sigurnosti u javnom prostoru, takođe doprinose narušavanju samopouzdanja kod žena.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Ne želim da budem “žena, majka, kraljica”&nbsp;</h3>



<p>Danas se od žena očekuje da budu majke, da potpuno preuzmu ulogu vaspitanja, da rade kućne poslove, dobro izgledaju i imaju uspešnu karijeru. Borba za prava jeste učinila velike promene, međutim iako žene danas mogu da glasaju, školuju se i rade, kućne poslove koje su ranije obavljale i dalje ostaju na listi.&nbsp;</p>



<p>Pored ovog niza poslova, kultura nas uči da je žena u porodici i negovateljica. Ovaj emotivno i fizički težak posao ne ograničava se na negovanje primarne porodice, njena dužnost je često i briga o roditeljima.&nbsp;</p>



<p>Očekivanje da žene preuzmu veći teret kućnih poslova i ulogu negovateljice rezultira preopterećenošću, stresom i osećajem nedostatka podrške. U partnerskom odnosu, usled preuzimanja svih ovih obaveza, žena neretko preuzima i majčinsku ulogu ka partneru, što dalje vodi narušavanju njihovog odnosa.&nbsp;</p>



<h3 class="wp-block-heading">Poštuj moj lični prostor</h3>



<p>Žene su u odnosu na muškarce češće fizički ugrožene. Strah za fizičku sigurnost prisutan je od obične šetnje na ulici do partnerskog odnosa u kući. Od 1867 žrtava nasilja u <a href="https://iskljuci-nasilje.rs/statistika-2/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">decembru 2023.</a> 1238 su žene koje su pretrpele nasilje od strane muškaraca.&nbsp;</p>



<p>Prisustvo drugih ljudi nažalost ne garantuje veću sigurnost. Većina žena neprijatnost je doživela upravo u punom autobusu. Pored straha, ovakve situacije čine nas nemoćnim i beznadežnim. Ne samo da prisutni neće priskočiti u pomoć, već mnoge žene imaju iskustvo i sa neadekvatnim reagovanjem nadeležnih u slučaju prijavljivanja nasilja.&nbsp;</p>



<p>Žena mora da vodi računa da nekog “ne izazove” svojom odećom ili pogledom jer u društvu, ne samo da nije sigurna, već lako može biti i “kriva” za pretrpljeno nasilje. <strong>I dok muškarci misle da je dobacivanje i plaćanje pića u kafiću kompliment, za mnoge žene je ovo pažnja koju nisu tražile.</strong> Uz obavezu da popričaš sa nekim nakon plaćenog pića (koje nisi tražila), izlasci su puni neželjenih dodira. Škole, fakulteti i radno mesto, takođe nisu mesta pošteđena ovakvih strepnji.&nbsp;</p>



<p>Dokle god žene strahuju za svoju fizičku bezbednost ne možemo govoriti o poboljšanju mentalnog zdravlja.&nbsp;</p>



<h3 class="wp-block-heading">Nisam sekretarica, mogu mnogo više od toga</h3>



<p>Ne tako davno žene nisu imale pravo da privređuju. Iako je danas ovo pravo ostvareno, društvo je postavilo određeni limit do kog žene mogu da napreduju. <a href="https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20236008.pdf" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Statistike</a> Srbije pokazuje da žene prednjače u visoko stečenom obrazovanju, ali ista statistika potvrđuje da ćete ženu ređe videti na visokim pozicijama.&nbsp;</p>



<p>Ako argument o snažnijim muškarcima za određene fizičke poslove može da objasni neke razlike, razlike u bavljenju ekonomijom, pravom, politikom, naukom i generalno preduzetništvom nikako ne može. Dok je ženski pol minus u biografijama konkursa za posao, oglase poput: <em>žena za rad u kafiću</em>, <em>žena za čišćenje</em>, <em>žena za čuvanje dece</em>, možete videti i na banderi najbliže raskrsnice.</p>



<p>Čak i kada žena uspe u karijeri koju je društvo rezervisalo za muški pol, tretiramo je kao izuzetak. Slušam ženskog DJ-a, na intervjuu je bila žena CEO, gledamo ženski fudbal.</p>



<p>Od umetnosti do nauke, možemo primetiti da su žene dosledno brisane iz istorije, a da su njihova dostignuća pripisana nekom od muškaraca.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Pripazi malo na svoj jezik</h3>



<p>Šale na račun žena su sastavni deo našeg humora, ostavljajući nam dva moguća izbora, nasmej se i prihvati mizoginiju, ili se pobuni i budi “uštogljena, nervozna žena, koja ne ume da se šali”. Šta je pozadina svih šala o ženama &#8211; da su manje pametne, manje sposobne, “lake”, psihički nestabilne, dosadne, ili seksualni objekti? Nije smešno.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Što možeš ti, mogu i ja</h3>



<p>Često se desi da ista pravila različito primenjujemo na muškarce i žene. Ova razlika je najčešća na polju seksualnosti. Ono što je muškarcima “trofej”, za žene je često izvor poniženja, stida, čak i trigger za rizik od seksualnog nasilja. Najtipičniji primer je broj partnera, starosna razlika u partnerskom odnosu, ali i konzumiranje alkohola, izbor karijere, sporta i odeće.<br>Dupli standard znači za potpuno istu stvar hvaliti muškarca, a ženu kritikovati. Promenimo jezik.&nbsp;</p>



<p><strong>Zbog toga ovog 8. Marta želimo ženama da pronađu svoju snagu!</strong></p>



<ul>
<li>Otkrij svoju unutrašnju snagu i moć tako što ćeš istražiti svoje istinsko Ja. Nema ničeg lošeg u tome da se ne uklapaš u sve društvene norme. Ponekad je potrebno da se distanciramo od mase kako bismo živeli u skladu sa svojim vlastitim vrednostima i uverenjima.<br></li>



<li>Pronađi inspiraciju i snagu u pričama. Bilo da su to filmovi, knjige, serije ili podcast-i, oni mogu biti mnogo više od ubijanja slobodnog vremena. Mogu promeniti našu perspektivu i pokazati nam raznolikost mogućnosti. Istraži šta te motiviše i pokreće.<br></li>



<li>Pronađi podršku i snagu u zajedništvu s drugim ženama. Svi se suočavamo s sličnim izazovima, u različitoj meri. Zato potraži snagu u solidarnosti s drugim ženama.<br></li>



<li>Izgradi svoju snagu postavljajući granice. Bez obzira radi li se o ljubaznom odbijanju ili odluci kada je vrijeme reći izričito &#8220;ne&#8221;. U sebi znaš šta je ispravno i šta zaslužuješ.</li>
</ul>



<ul>
<li>Nađi snagu u zadovoljstvu, bez obzira kako ga definišeš. Bilo da je to vreme posvećeno pronalaženju vlastitog zadovoljstva ili hrabrosti da tražiš da tvoje potrebe budu ispunjene.</li>
</ul>


Blog

Šta je to sindrom sagorevanja na poslu i da li ga već imate?

Mentalno zdravlje i kućni ljubimci

Psihosomatska oboljenja

Lazar Filipović: Volim da kažem da mi je psihoterapija otvorila oči

Dobar VS Loš stil majčinstva

Jadna stvorenja – film o pronalasku sebe

Mentalno zdravlje žena

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“