
<p>Narcisoidnost je duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti čije su prve manifestacije vidne u ranom odraslom dobu ili adolescenciji, a uglavnom se dijagnostifkuje kod odraslih od strane psihijatra.&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Češće je prisutan kod muškaraca i intenzitet ispoljavanja simptoma se menja sa godinama, te je tako najevidentniji u 40-im i 50-im godinama.&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Problemi koje izaziva onemogućavaju svakodnevno socijalno ili profesionalno funkcionisanje jer ponašanje odstupa od očekivanog i prihvaćenog ponašanja u kulturnom i društvenom miljeu pojedinca.&nbsp;&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Šta podrazumeva narcisoidni poremećaj ličnosti</h2>



<p>Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše kao stanje ličnosti koja je loše formirana u najranijem dobu te ne poseduje stabilan identitet.&nbsp;</p>



<p>Narcis se opisuje i kao ličnost koja nije uspela da formira svoj identitet zbog nedovoljno istraženog sveta oko sebe u ranom detinjstvu.</p>



<p>Narcisoidne osobe imaju tendenciju da grade lažnu sliku o sebi i konstantno naglašavaju vrednovanje sopstvene ličnosti kako bi bili obožavani od strane svoje okoline. Laički rečeno oni su “ zaljubljeni u sebe” i karakteriše ih fantaziranje o neverovatnom uspehu i izuzetnim sposobnostima, ideja o superiornosti, unikatnosti i neviđenoj lepoti i inteligenciji. Imaju potrebu za stalnom pažnjom, divljenjem i pohvalama koje dobijaju od drugih, dok na kritike reaguju burno ili pak ravnodušno, dok zapravo imaju izuzetno nisku sliku o sebi.&nbsp;</p>



<p>Neke od najznačajnijih karakteristika narcisoidne ličnosti su:</p>



<ul>
<li>arogancija</li>



<li>konstantan osećaj zavisti (ka drugima i od strane drugih)</li>



<li>nedostatak empatije</li>



<li>fantaziranje o neverovatnom uspehu, lepoti i ljubavi</li>



<li>zahtevaju stalno divljenje od strane okoline</li>



<li>manipulativno ponašanje i iskorištavanje drugih u sopstvenu korist</li>



<li>preteran osećaj samoživosti i važnosti</li>



<li>nerazumne želje i zahtevanje da uvek budu ispunjene</li>



<li>eksplozivan bes</li>



<li>nezainteresovanost za ljude iz okoline</li>
</ul>



<p>Osoba koja je narcis ove karakteristike manifestuje samo kada ispred sebe ima publiku, a vrlo često ne podnose samoću. Skloni su dosadi te u odraslom dobu stupaju u burne veze koje su obično kratkog veka jer ne uspevaju da ostvare duboku emotivnu vezu sa partnerom. U većini slučajeva narcisoidne osobe prvobitno idealizuju svoje partnere te vrlo brzo dođe do razočarenja i raskida veze.&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Tipovi narcisoidnog poremećaja ličnosti</h2>



<p>Iako većina narcisoidnih osoba ispoljava slične osobine, postoje dva dominantna tipa ovog poremećaja:</p>



<ul>
<li><strong>Grandiozni narcizam</strong> se definiše kao potreba osobe da ispoljava visok stepen dominacije, grandioznosti i agresije. Izuzetno su samouvereni i vole da ističu svoju superiornost pred drugima. Grandiozni narcizam se uglavnom razvija kod osoba koje su ovakav tretman uživale u detinjstvu od strane roditelja te očekuju isto i u odraslom dobu.</li>



<li><strong>Ranjivi narcizam</strong> je karakterističan za osobe koje su emotivno osetljivije te koriste narcizam kao “fasadu” sa kojom kriju da se osećaju kao da ne pripadaju ili da nisu dovoljno dobri. Ljudi koji pate od ranjivog oblika su uglavnom bivali zanemarivani ili zlostavljani u detinjstvu te su izgradili ovaj zid kao vid zaštite od sličnih uticaja sredine.&nbsp;</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Uzroci formiranja narcisoidne ličnosti</h2>



<p>Izuzetno je teško odrediti tačan uzrok narcisoidnog poremećaja ličnosti. Da bi se tek pretpostavio moguć uzrok, potrebno je biti upoznat sa životnom sredinom u kojoj je osoba odrastala i formirala svoju ličnost, ali i pored ovoga je potrebno dublje analizirati splet genetskih i bioloških faktora. Većina stručnjaka veruje da je za nastanak narcisoidnosti odgovorna kombinacija svega navedenog.&nbsp;</p>



<p>Važno je napomenuti da je određena doza narcizma prisutna u svima i da predstavlja potpuno normalan deo razvoja naše ličnosti. Naime, definiše se dva nivoa narcizma:</p>



<ul>
<li><strong>Primarni</strong>, prisutan kod svih novorođenčadi koje u prvim trenucima života nemaju sposobnost da naprave razliku između sebe i majke. Vremenom bebe postaju svesne sveta oko sebe i činjenice da je majka zasebno ljudsko biće.</li>



<li><strong>Sekundarni </strong>se javlja kada dete iako je premostilo pažnju sa sebe na druge ipak gubi interesovanje za osobe iz okoline i ponovo stavlja sebe u fokus. U zavisnosti od intenziteta zaokupljenosti sobom, sekundarni narcizam se može razviti u dugoročni narcisoidni poremećaj ličnosti.&nbsp;</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Uticaj roditelja na formiranje ličnosti</h3>



<p>Veruje se da na razvoj narcisoidne ličnosti umnogome utiču ljudi kojima je ta ličnost okružena u detinjstvu, posebno roditelji. Dakle, postupci i greške koji roditelji načine u najranijem dobu mogu imati značajan uticaj na detetovu sposobnost da formira svoj identitet i da savlada razvojne zadatke.</p>



<p>Majka je posebno bitna figura u razvoju ličnosti jer su ona i beba tokom prvih dana jedna celina. Kako dete raste i počinje da se odvaja od majke da bi samostalno otkrilo svet oko sebe, potrebno je da bude oružano verom i poverenjem u majčinu ljubav i njeno prisustvo. Prva velika prekretnica u detetovom životu se dešava oko prve godine kada prohoda, te ukoliko je sa majkom ostvarena jaka veza, ono će se prepustiti istraživanju i započeti proces odvajanja. Nesigurnost i nepoverenje mogu usporiti ili sprečiti ovaj proces, uticati na formiranje straha i posesivnosti, te tako sprečiti formiranje samostalne ličnosti. Kao jedna od mogućih dugoročnih posledica se može javiti narcisoidni poremećaj ličnosti.&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Dakle, odnos sa roditeljima i odnos koji roditelji imaju prema detetu značajno utiču na razvoj stabilnog identiteta. Zadatak roditelja je da omogući bezbrižan razvoj tako što će pružiti pažnju onda kada im je potrebna a da pritom im dati dovoljno prostora za samostalnost.&nbsp;</p>



<h3 class="wp-block-heading">Odrastanje uz narcisoidnog roditelja</h3>



<p>Narcisoidne roditelje karakteriše emocionalna manipulacija, nedostatak empatije i sklonost ka zanemarivanju. Oni takođe detetovu želju za samostalnošću uglavnom vide kao pretnju i primoravaju ih da žive u senci roditelja.&nbsp;</p>



<p>Karakteristike roditelja koji pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti se uglavnom prepoznaju po tome što:</p>



<ul>
<li>su ljubomorni i posesivni</li>



<li>svojoj deci postavljaju previsoka očekivanja, ali ne u korist dece nego radi ostvarenja ličnih ciljeva i ambicija</li>



<li>kritikuju svoju decu, uglavnom neosnovano i za najmanje sitnice kako bi obeshrabrili težnju ka uspehu i održali superiornu poziciju u odnosu na svoje dete</li>



<li>koriste decu kao vredne objekte koje paradiraju pred drugima kako bi ukazali na grandioznost života koji žive</li>



<li>su manipulativni i kritični&nbsp;</li>



<li>su lako razdražljivi i burno reaguju na ponašanje dece koje odstupa od roditeljskih očekivanja</li>



<li>očekuju od svoje dece da svu svoju pažnju usmere ka njima i tako zanemare svoje želje i potrebe u cilju pružanja emotivne, fizičke ili finansijske podrške roditeljima</li>
</ul>



<p>Odrastanje uz narcisoidnog roditelja može uticati i na razvoj narcisoidnog poremećaja ličnosti i kod dece. Kako ne poseduju empatiju te zanemariju osećanja i emotivno stanje deteta, vrlo često se dešava da se ona vremenom distanciraju od roditelja ili pak i sami počnu da ispoljavaju narcisoidne osobine. Takođe, deca neretko izrastu u izuzetno osetljive i nesigurne osobe koje smatraju da ne zavređuju ljubav i pažnju drugih.&nbsp;</p>



<h3 class="wp-block-heading">Veza sa narcisoidnim partnerom</h3>



<p>Mnogima su ljudi sa narcisoidnim poremećajem izuzetno atraktivni zbog svoje unikatne ličnosti i jakog karaktera koji ih čini interesantnima na početku veze. Zbog svoje “veličine” čine drugu osobu da se oseća ponosnom što su dovoljno vredni da naiđu na odobravanje jednog narcisa.&nbsp;</p>



<p>Kako narcisoidne osobe imaju problem da ostvare emotivnu vezu sa drugim ljudima, partnere vide isključivo kao objekat koji koriste da bi ispunili sopstvene potrebe. Svog partnera ne vide kao zasebnu individuu već kao produžetak sebe, te im ne ostavljaju prostora da iskažu svoja osećanja jer ih takve priče ne interesuju i zamaraju. U svakoj prilici će stavljati u fokus isključivo sebe. Umeju da budu veoma ljubomorni, lako ih je povrediti i imaju burne reakcije. Veruju da su uvek u pravu i lako se naljute kada se pronađu u nepovoljnoj situaciji.&nbsp;&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Proces oporavka</h2>



<p>Nije neuobičajeno za osobe koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti da ne potraže pomoć. U većini slučajeva se obrate stručnjaku tek onda kada uvide da im je svakodnevno funkcionisanje u potpunosti onemogućeno i da ne mogu da se nose sa stresom koji uzrokuje depresiju i osećaj praznine. U nekim slučajevima se formira zavisnost od alkohola ili narkotika kojima pribegavaju kako bi popunili prazninu.&nbsp;</p>



<p>Narcisoidni poremećaj ličnosti je sposoban da dijagnostifikuje isključivo psihijatar, te ukoliko želite da potražite pomoć, prvo je potrebno obratiti se izabranom lekaru opšte prakse koji će vas potom uputiti kod psihijatra.&nbsp;</p>



<p>Tretman u većini slučajeva podrazumeva dugogodišnju <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapiju sa psihoterapeutom</a> koji ima iskustva u radu sa ljudima kojima je dijagnostifikovan ovaj poremećaj. Terapeut u radu sa narcisoidnom osobom pred sobom ima težak zadatak, jer su često sujetni i imaju tendenciju da se suprotstave autoritetu, bez obzira što je tu da im pomogne. U nekim slučajevima se propisuju i lekovi kako bi umanjili određene simptome.&nbsp;</p>



<p>Osobe kod kojih se dijagnostifikuje narcisoidni poremećaj ličnosti sa terapeutom aktivno rade na ublažavanju manifestacija i kontroli ponašanja, a za cilj tretmana se u uglavnom postavlja mogućnost da se određene karakteristike tolerišu i kontrolišu.&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Proces oporavka se fokusira na prepoznavanje unutrašnjih osećanja, stavova i mišljenja koje narcisi imaju prema sebi i prema ljudima koji ih okružuju. Potrebno je da prepoznaju negativne osobine kao što je osećaj superiornosti i egocentričnosti i utisak koje ostavljaju po okolinu.&nbsp;</p>



<p>Jedan od pristupa podrazumeva i definisanje razlike između samopoštovanja i saosećanja, gde se stavlja akcenat na saosećanje i prepoznavanje potreba drugih ljudi kako bi se ostvarile dublje i zdravije veze.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Oporavak od narcisoidnog odnosa</h3>



<p>Osobe koje su bile žrtve narcisoidnog roditelja ili partnera iz odnosa izlaze emocionalno iscrpljene i uglavnom sa manjkom samopouzdanja. Prvi korak predstavlja odbacivanje potrebe za racionalizacijom narcisiodnog poremećaja ličnosti i prihvatanje da nema opravdanja za njhovo ponašanje. U nekim slučajevima će vam terapeut savetovati da postavite jasne granice u odnosu sa narcisoidnom osobom i da zahtevate poštovanje koje zaslužujete.&nbsp;</p>



<p>Nakon distanciranja od narcisoidne osobe, biće potrebno vreme da se ponovo upoznamo sami sa sobom i da postavimo jasnu granicu između onoga što smo činili kako bi zadovoljili partnera i onoga što zaista jesmo. Ovo može podrazumevati promenu stila, frizure i ponašanja koji su transformisani kako bi se prilagodili zahtevima osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.&nbsp;</p>



<p>Vrlo je verovatno da ćete iz odnosa izaći sa manjkom samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti, te je važno da radite na ponovnoj izgradnji samopoštovanja, hrabrosti i snage.&nbsp; Posvetite se sebi, svom zdravlju, željama i hobijima.</p>



<p>Najbitnije je da prihvatite činjenicu da osećanja koja ste gajili prema narcisoidnoj osobi neće nestati preko noći. Proces oporavka može potrajati, čak i kada u njemu učestvuje stručnjak. Treba da shvatite da iako možda još uvek volite neku osobu da je ostvarivanje zdrave emotivne veze sa njom nemoguće.&nbsp;</p>



<p>Ukoliko uvidite da niste u mogućnosti sami da se izborite sa osećanjima,<a href="https://app.selfnest.com/register/" target="_blank" rel="noreferrer noopener"> potražite pomoć terapeuta</a> koji će za vas kreirati sigurno okruženje u kom možete da govorite o neprijatnim osećanjima i posledicama koje je na vas ostavio odnos sa narcisoidnom osobom.</p>


narcisodidni poremećaj. Mačka koja u odrazu u ogledalu vidi lava.

Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati


<p>Sećate li se svog odrastanja i uloge vaših roditelja ili staratelja u tom periodu?<br>U kom trenutku su se ove uloge zamenile?</p>



<p>Starenje je neizbežna faza životnog ciklusa.&nbsp;<br>Manifestuje se u zavisnosti od pojedinca i njegovih navika, fizičke i psihološke spremnosti, opšteg zdravstveneog stanja, ali i u zavisnosti od generalnog stava prema životu i starosti.</p>



<p>U mnogim kulturama, pa tako i u našoj, preuzimanje starateljske uloge nad svojm roditeljima, ne samo da je poželjno, već je i očekivano ponašanje. Iako bez pravnog dejstva, <strong>briga o roditeljima kada ostare smatra se dužnošću mlađih članaova porodice</strong>.&nbsp;</p>



<p>Preuzimanje uloge negovatelja odnosno negovateljice (u daljem tekstu: <em>negovatelj</em>) može doneti nenadano mnogo stresa usled količine odgovornosti i obaveza koju ova uloga nosi.&nbsp;</p>



<p>Prioritetne postaju potrebe osobe o kojoj brinete &#8211; održavanje lične higijene i higijene stambenog prostora, kuvanje, nabavka, plaćanje računa, briga o pravilnoj ishrani i uzimanju terapije, održavanje funkcionalne komunikacije, buđenje u toku noći, praćenje na lekarske preglede&#8230; dok u drugi plan padaju vaše lične potrebe, slobodno vreme, partnerski i društveni život.</p>



<p>Prekomerna i kontinuirana izloženost stresu opšte je poznata kao burnout sindrom ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja"><em>sindrom sagorevanja</em></a> i ne mora da se odnosi samo na poslovno okruženje. <strong>Negovatelj se itekako može naći u burnout-u</strong>,&nbsp; i obično se ispoljava kroz znake nervoze, bezvoljnosti, ogorčenosti prema sebi ili osobi o kojoj se brine, uz čest osećaj bespomoćnosti i društvene izolacije.&nbsp;</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Ako ste u ulozi negovatelja i prepoznajete znake burnout-a, postoji nekoliko načina da sebi ovaj period olakšate i preuzmete ili povratite kontrolu, kako nad podeljenim vremenom tako i otežavajućom situacijom u kojoj se nalazi vaš emotivan i društveni život.&nbsp;</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol>
<li><strong>Kažite “NE” dodatnim odgovornostima</strong></li>
</ol>



<p>Prihvatite da u vašoj konstantnoj posvećenosti <strong>osoba o kojoj brinete vidi sigurnost</strong>.</p>



<p>U redu je da za sebe birate aktivnosti koje vam pune baterije, a da odbijate odgovornosti koje neko želi neosnovano da vam nametne. Reći “ne” kada ste u skladu sa sobom i svojom odlukom, daće vam novu poletnost i obnoviti osećaj kontrole.</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="2">
<li><strong>Vratite brigu o sebi u svoju svakodnevicu</strong></li>
</ol>



<p>Briga o drugoj osobi <strong>ne bi smela da isključi brigu o vama samima</strong>.&nbsp;</p>



<p>U redu je da svakog dana izdvojite makar 20 do 30 minuta za aktivnosti koje vas opuštaju (poput šetnje, kupke ili vožnje bajsa) ili vas raduju (poput prijatnog razgovora ili kreativnog rada). Ako niste sigurni koje bi to vreme bilo, primetite paterne slobodnog vremena koji se svakodnevno javljaju. To je potencijalan prostor u vremenu koji možete izdvojiti samo za sebe.&nbsp;</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="3">
<li><strong>Potražite pomoć kada vam je potrebna</strong></li>
</ol>



<p>Znate nekoga ko bi mogao da “vam uskoči” i odmeni vas?&nbsp;</p>



<p>Ne ustručavajte se, već <strong>iskomunicirajte svoje potrebe</strong>.</p>



<p>Dodatno, možete pričati sa svojim nadređenima na poslu i dogovoriti individualno radno vreme.</p>



<p>Takođe, možete potražiti grupu za podršku gde ćete moći slobodno da pričate o svojoj situaciji i time otpustite negativne emocije koje se nakupljaju i doprinose burnout-u.</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="4">
<li><strong>Dajte sebi prostora da pogrešite</strong></li>
</ol>



<p>Niko nije savršen i <strong>greške su neizbežne</strong>. Ako nešto propustite, zaboravite ili pogrešno uradite, vežbajte da sebi oprostite. Umesto da se izjedate, konstatujte grešku, o njoj ako imate potrebe popričajte i nastavite dalje.</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="5">
<li><strong>Sklopite “ugovor” sa sobom u ulozi negovatelja</strong></li>
</ol>



<p>Vreme koje provodite u ulozi negovatelja možete preuzeti u svoje ruke tako što ćete <strong>sami odrediti listu realnih očekivanja</strong> i podsetiti ih se kada se osećate preopterećeno.&nbsp;</p>



<p>Ovaj ugovor može sadržati vaš dogovor sa samim/samom sobom o vremenu koje odvajate za sebe, odgovornosti koju preuzimate na sebe i drugo.</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-embed is-type-video is-provider-tiktok wp-block-embed-tiktok"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="tiktok-embed" cite="https://www.tiktok.com/@haut_hisse/video/7152108215696739590" data-video-id="7152108215696739590" data-embed-from="oembed" style="max-width:605px; min-width:325px;"> <section> <a target="_blank" title="@haut_hisse" href="https://www.tiktok.com/@haut_hisse?refer=embed">@haut_hisse</a> <p>This short Video Will Break Your Heart 💔 <a title="alzheimer" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/alzheimer?refer=embed">#Alzheimer</a> <a title="dad" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/dad?refer=embed">#dad</a> <a title="daugther" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/daugther?refer=embed">#daugther</a> <a title="family" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/family?refer=embed">#family</a> <a title="emotional" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/emotional?refer=embed">#emotional</a> <a title="fyp" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/fyp?refer=embed">#fyp</a> <a title="trending" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/trending?refer=embed">#trending</a> <a title="viral" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/viral?refer=embed">#viral</a></p> <a target="_blank" title="♬ original sound - Haut Hisse" href="https://www.tiktok.com/music/original-sound-7152125573949688581?refer=embed">♬ original sound &#8211; Haut Hisse</a> </section> </blockquote> <script async src="https://www.tiktok.com/embed.js"></script>
</div></figure>



<p><strong>Dobro je imati na umu da:</strong></p>



<p>U zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe kojoj ste se posvetili, ona može biti manje ili više svesna svojih kognitivnih i fizičkih mogućnosti i ograničenja. Lični doživljaj njihovih reakcija može doprineti vašem nezadovoljstvu, naljutiti vas ili rastužiti. Negativne reakcije, komentari, ili mišljenja starijih osoba često nisu istinski odgovor na vašu posvećenost i brigu.</p>



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><strong>Timski rad je pola “posla”</strong></p>



<p>Prihvatanjem ograničenja koja starost donosi i uključivanjem spontanog razgovora o temama koje će vas povezati i nasmejati, doprineće kvalitetu vašeg odnosa i učiniti vam vreme koje provodite zajedno kvalitetnijim.</p>



<p>Ukoliko ste i vi nečiji negovatelj i kod sebe prepoznajete znakove burnout-a, <strong>podržavamo vas da razgovarate o tome sa osobom u kojoj vidite podršku</strong>.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p><em>Selfnest</em> platforma nudi razgovor sa psihoterapeutom koji može da vam pruži stručnu pomoć, postavi prava pitanja i pomogne Vam da ovaj period učinite lakšim za sebe.&nbsp;</p>



<p>Pričajte sa terapeutom već sutra tako što ćete zakazati termin na <a href="http://selfnest.com"><em>selfnest.com</em></a>.</p>



<p></p>



<p><em>Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/people-wearing-knitted-clothes-holding-hands-5493781/">cottonbro studio</a></em></p>


Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?


<p>Razumevanje zdravog razvoja seksualnosti igra važnu ulogu u prevenciji negativnih iskustava deteta kada odraste. Odrasli često usled trenutnih problema i izazova sa kojima se suočavaju, ne razmišljaju dovoljno unapred, odnosno šta će biti kada dete odraste i razvije seksualnost.&nbsp;</p>



<p>Međutim, ono što je potrebno da roditelji razumeju, jeste razlika između zdravog i nezdravog razvoja detetove sekasualnosti i ponašanja. Tada bi bili u prilici da na vreme reaguju, razgovaraju sa detetom, preusmere ga i pomognu da postavi granice i razume koja ponašanja su u redu, koja ne.&nbsp;</p>



<p>Tako da, pre reagovanja na detetovo ponašanje, koje ne deluje prikladno iz perspektive odrasle osobe, roditelj bi trebao biti dovoljno infnormisan kako bi znao koje ponašanje je očekivano u kom uzrastu.&nbsp;</p>



<p>Zbog toga smo izdvojili određna ponašanja koja su moguća u različitim dobima odrastanja.</p>



<figure class="wp-block-image size-full"><img decoding="async" loading="lazy" width="1678" height="2536" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png" alt="Faze razvoja seksualnosti kod dece" class="wp-image-418" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png 1678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-199x300.png 199w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-678x1024.png 678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-768x1161.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1016x1536.png 1016w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1355x2048.png 1355w" sizes="(max-width: 1678px) 100vw, 1678px" /></figure>



<p>Informacije su preuzete sa “National Sexual Violence Resource Center”.&nbsp;</p>



<p>Link ka pdf dokumentu se nalazi <a href="https://www.nationalcac.org/wp-content/uploads/2016/08/HealthySexualDevelopmentOverview.pdf" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ovde</a>.</p>


Roditeljstvo - majka objašnjava detetu. Priručnik za roditelje.

Priručnik za roditelje


<p>Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;</p>



<p>Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?</p>



<p>– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.</p>



<p>Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.</p>



<p>Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.</p>



<p>Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;</p>



<p><a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.</p>



<p>Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;</p>


Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati

Povezani postovi

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Priručnik za roditelje

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“