U novoj životnoj dinamici koju diktira otvoreno online tržište uslovi rada se rapidno menjaju. Radno vreme od 9-5 za mnoge ljude postalo je 24/7. Tržište je globalno i ne poznaje vremenske razlike. Brzina i dostupnost su imperativ.&nbsp;



Stres je postao neizbežan, a u poslovnom svetu neretko se doživljava kao znak da odgovorno obavljate posao. Određena doza stresa je prirodna reakcija na pritisak, i može da deluje motivišuće. Međutim, u svetu preplavljenom informacijama gotovo je nemoguće “isključiti se”.&nbsp;



Većina čovečanstva provede veći deo dana radeći. Ako na posao idete mrzovoljni, nezadovoljni i uplašeni, to se može ozbiljno odraziti na vaše zdravlje. Ovo su samo neki od potencijalnih izvora stresa na radnom mestu.&nbsp;&nbsp;



<ol>
<li>Prevelik obim posla&nbsp;</li>
</ol>



Ukoliko imate više posla nego vremena da ga završite verovatno ste pod većim stresom nego što bi trebalo. Nedovoljno vremena za ispunjavanje zadataka, nerazuman timeline i zacrtani ciljevi, kao i haotičan ili posao koji zahteva monotono ponavljanje identičnih zadataka znatno uvećavaju nivo stresa na poslu.



<ol start="2">
<li>Loš menadžment&nbsp;</li>
</ol>



Ako u poslovnom okruženju nije uspostavljena dobra komunikacija, zadaci i funkcije nisu jasno definisani ili vam je nejasno šta drugi očekuju od vas verovatno ćete na poslu biti manje efikasni, a samim tim se boriti i sa više stresa. <a href="https://www.gallup.com/workplace/288539/employee-burnout-biggest-myth.aspx">Istraživanja pokazuju</a> da su ljudi koji osećaju podršku svojih menadžera 70% manje pod rizikom od burnout-a.



<ol start="3">
<li>Poremećeni međuljudski odnosi</li>
</ol>



Kao jedan od najčešćih izvora stresa zaposleni navode poremećene<a href="https://www.stress.org/workplace-stress"> odnose unutar tima ljudi sa kojima rade. </a>Spektar problema koji može nastati u komunikaciji i saradnji grupe ljudi usled ispunjavanja zadataka u stresnoj sredini može dovesti do svake vrste mobinga. Nasuprot tome, uspešni rukovodioci veruju da je srećan radnik dobar radnik, pa su među <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">teambuilding ponudama</a> sve popularnije one na kojima se aktivno i svesno radi na unapređenju komunikacije i odnosa unutar tima.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Balans poslovnog i privatnog života</li>
</ol>



Ako vam je radno vreme predugo, nosite posao kući ili često putujete i nemate vremena za porodicu, prijatelje i brigu o sebi, verovatno ćete se osećati izolovano. Možda okruženje nema razumevanja za vaše poslovne uspehe i probleme, ili ih ne viđate dovoljno da biste ih sa njima podelili. Ukoliko ne postoji balans trpe obe sfere života.&nbsp;



<ol start="5">
<li>Nestabilnost posla</li>
</ol>



Nesigurnost u isplati i obećanim uslovima rada, te nepostojanje zaštite prava radnika samo su neki od problema sa kojima se milioni ljudi susreću na dnevnom nivou. U nedostatku&nbsp; posla sa zadovoljavajućom platom i beneficijama, ljudi su neretko prinuđeni da rade na crno, na određeno ili preko studentskih zadruga. Migracije zbog posla takođe su popularan globalni trend koji uprkos boljoj zaradi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">može dodatno narušiti mentalno zdravlje</a> pre svega zbog odlaska iz poznatog okruženja, napuštanja prijatelja, partnera, dece, šire porodice i nove sredine koje zahteva prilagođavanje.



Tolerancija na stres zavisi pre svega od individualnih faktora, ali i od izbora karijere.&nbsp; Pojedine profesije u većem su riziku da iskuse akutni stres na poslu- medicinski radnici, vatrogasaci, novinari kao i rukovodioci od čijeg učinka zavisi dobrobit velikog broja radnika i njihovih porodica. Upravo je to razlog što se ekstremni stres na poslu koji dovodi do potpune emocionalno-fizičke iscrpljenosti i pregorevanja (burnout) naziva još i menadžerski sindrom.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Burnout: Kada su simptomi stresa alarmantni?</h2>



Svetska zdravstvena organizacija definiše burnout kao sindrom proistekao iz haotičnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan.&nbsp;



Stres se javlja kada su zahtevi pred nama veći od resursa kojima raspolažemo. Ljudima je ponekad potrebno malo pritiska da bi obavili neki posao. Nemoguće je zamisliti radni dan bez ijedne frustracije, nepredviđenih okolnosti i propusta. Međutim, kada pritisak nastavi da raste a učinak počne da opada, stvara se stres koji može dovesti do <a href="https://www.verywellmind.com/stress-and-burnout-symptoms-and-causes-3144516">burnout-a</a>.



Ipak, ne vodi svaki stres u burnout. Oba stanja imaju snažan, ali potpuno različit uticaj na psihofizičko zdravlje i pogled na svet.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="805" src="http://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-1024x805.png" alt="Stres vs burnout simptomi i posledice" class="wp-image-202" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-1024x805.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-300x236.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-768x604.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout.png 1339w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Terapeuti navode premor, otuđenje od posla i osećaj smanjene profesionalne sposobnosti kao osnovne karakteristike burnout-a.



Ako vam je naročito teško da se fokusirate i naterate da radite, nervozni ste i nemate strpljenja za kolege i radne zadatke, ili vas ni nagrade za dobro obavljen posao ne usrećuju kao nekad, moguće je da ste sagoreli. Osećaj da niste dovoljno sposobni za poziciju koju obavljate i perfekcionizam mogu stvoriti visok nivo frustracije i vremenom odvesti u depresiju.



Često se stiče pogrešan utisak da je burnout nešto što se događa samo poslovno uspešnim ljudima, jer je njima posao centar života i sa njim se više identifikuju. Može se dogoditi svakome, bez obzira na profesiju.



Do burnouta ne dolazi samo u poslu koji nam je neprijatan. Moguće je sagoreti i od posla koji volimo ili brige za staranje o kući ili članu porodice. Dugotrajna nega osobe koja ne može da se stara o sebi, nekoga sa posebnim potrebama ili starijeg člana porodice stvara veliki emocionalni, psihološki i fizički teret. U takvim slučajevima se kao simptom burnout-a može javiti nedostatak empatije a potom i osećaj krivice.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Posledice po zdravlje&nbsp;</h2>



Kao i drugi izvori stresa, frustracije koje osećamo zbog posla mogu se vremenom se preliju na druge sfere života i odraze na psiho-fizičko zdravlje.



Ako se na radnom mestu osećate nesigurno i ozlojeđeno ili vam se dogodilo da postanete emotivni- plačete i vičete, vreme je da potražite pomoć.



Kada se znoje dlanovi, nedostaje vazduh i ubrzava puls, telo pokazuje da je u stresu. Osećaj nekompetentnosti i nesigurnosti može prerasti u anksioznost, izazvati nesanicu, glavobolje i probleme sa probavom. Ekstremni stres uvećava krvni pritisak i može prouzrokovati tip 2 dijabetes.



<h2 class="wp-block-heading">Kako rešiti probleme na poslu?</h2>



Ponekad i najmanja promena sredine može unaprediti motivaciju i radnu atmosferu. Za početak promenite sliku na desktopu, unesite neki novi detalj u office, dođite na posao naoružani šalama iz vaše branše ili osmislite smicalicu (prank) koja bi oraspoložila okruženje.



Teško je preporučiti nekome sa gustim rasporedom da u vreme ručka, koji je verovatno poslovan, pronađe vremena za šetnju. Ipak, stručnjaci za telo i um slažu se da je vreme izdvojeno sredinom dana za svež vazduh, promenu okoline i omiljenu muziku pravi način da se resetujete za ostatak radnog dana.&nbsp;



Najčešće sredstvo kojim se zaposleni bore protiv pregorevanja je odmor. Isključiti telefon, zaboraviti na laptop i izležavati se pred pejzažem vrednim instagrama može na kratko olakšati simptome stresa. Ipak, neki ljudi neće uspeti da se opuste nego će im odsustvo sa posla stvoriti osećaj nelagode i krivice. Osnovan ili ne, stres o tome koliko posla će ih dočekati kada se vrate lako može proizvesti kontraefekat i dodatno smanjiti efikasnost i poslovnu sposobnost.



Ponekad je najbolja odluka promeniti poziciju ili posao.&nbsp;



Međutim, pre nego što se odlučite na neki radikalniji potez pokušajte da probleme na poslu rešite uz pomoć saveta terapeuta.&nbsp;



<ul>
<li>Jasno mapirajte izvore frustracije na radnom mestu. Razumevanje koji su to problemi koji stvaraju stres prvi je korak ka njihovom rešavanju.</li>
</ul>



<ul>
<li>Razgovor sa nadređenim, HR-om&nbsp; i/li kolegama o načinima na koje se može unaprediti radna sredina.</li>
</ul>



<ul>
<li>Potražite <a href="https://www.selfnest.com/">profesionalnu pomoć</a> kako biste pojedinačno ili u timu unapredili odnose među kolegama, raspoloženje i motivaciju, a samim tim i poslovanje.</li>
</ul>

Stres vs burnout_uzroci, simptomi, lecenje

5 najčešćih uzroka stresa na poslu

Sećate li se svog odrastanja i uloge vaših roditelja ili staratelja u tom periodu? U kom trenutku su se ove uloge zamenile?



Starenje je neizbežna faza životnog ciklusa.&nbsp; Manifestuje se u zavisnosti od pojedinca i njegovih navika, fizičke i psihološke spremnosti, opšteg zdravstveneog stanja, ali i u zavisnosti od generalnog stava prema životu i starosti.



U mnogim kulturama, pa tako i u našoj, preuzimanje starateljske uloge nad svojm roditeljima, ne samo da je poželjno, već je i očekivano ponašanje. Iako bez pravnog dejstva, briga o roditeljima kada ostare smatra se dužnošću mlađih članaova porodice.&nbsp;



Preuzimanje uloge negovatelja odnosno negovateljice (u daljem tekstu: negovatelj) može doneti nenadano mnogo stresa usled količine odgovornosti i obaveza koju ova uloga nosi.&nbsp;



Prioritetne postaju potrebe osobe o kojoj brinete &#8211; održavanje lične higijene i higijene stambenog prostora, kuvanje, nabavka, plaćanje računa, briga o pravilnoj ishrani i uzimanju terapije, održavanje funkcionalne komunikacije, buđenje u toku noći, praćenje na lekarske preglede&#8230; dok u drugi plan padaju vaše lične potrebe, slobodno vreme, partnerski i društveni život.



Prekomerna i kontinuirana izloženost stresu opšte je poznata kao burnout sindrom ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sindrom sagorevanja</a> i ne mora da se odnosi samo na poslovno okruženje. Negovatelj se itekako može naći u burnout-u,&nbsp; i obično se ispoljava kroz znake nervoze, bezvoljnosti, ogorčenosti prema sebi ili osobi o kojoj se brine, uz čest osećaj bespomoćnosti i društvene izolacije.&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Ako ste u ulozi negovatelja i prepoznajete znake burnout-a, postoji nekoliko načina da sebi ovaj period olakšate i preuzmete ili povratite kontrolu, kako nad podeljenim vremenom tako i otežavajućom situacijom u kojoj se nalazi vaš emotivan i društveni život.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol>
<li>Kažite “NE” dodatnim odgovornostima</li>
</ol>



Prihvatite da u vašoj konstantnoj posvećenosti osoba o kojoj brinete vidi sigurnost.



U redu je da za sebe birate aktivnosti koje vam pune baterije, a da odbijate odgovornosti koje neko želi neosnovano da vam nametne. Reći “ne” kada ste u skladu sa sobom i svojom odlukom, daće vam novu poletnost i obnoviti osećaj kontrole.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="2">
<li>Vratite brigu o sebi u svoju svakodnevicu</li>
</ol>



Briga o drugoj osobi ne bi smela da isključi brigu o vama samima.&nbsp;



U redu je da svakog dana izdvojite makar 20 do 30 minuta za aktivnosti koje vas opuštaju (poput šetnje, kupke ili vožnje bajsa) ili vas raduju (poput prijatnog razgovora ili kreativnog rada). Ako niste sigurni koje bi to vreme bilo, primetite paterne slobodnog vremena koji se svakodnevno javljaju. To je potencijalan prostor u vremenu koji možete izdvojiti samo za sebe.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="3">
<li>Potražite pomoć kada vam je potrebna</li>
</ol>



Znate nekoga ko bi mogao da “vam uskoči” i odmeni vas?&nbsp;



Ne ustručavajte se, već iskomunicirajte svoje potrebe.



Dodatno, možete pričati sa svojim nadređenima na poslu i dogovoriti individualno radno vreme.



Takođe, možete potražiti grupu za podršku gde ćete moći slobodno da pričate o svojoj situaciji i time otpustite negativne emocije koje se nakupljaju i doprinose burnout-u.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="4">
<li>Dajte sebi prostora da pogrešite</li>
</ol>



Niko nije savršen i greške su neizbežne. Ako nešto propustite, zaboravite ili pogrešno uradite, vežbajte da sebi oprostite. Umesto da se izjedate, konstatujte grešku, o njoj ako imate potrebe popričajte i nastavite dalje.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="5">
<li>Sklopite “ugovor” sa sobom u ulozi negovatelja</li>
</ol>



Vreme koje provodite u ulozi negovatelja možete preuzeti u svoje ruke tako što ćete sami odrediti listu realnih očekivanja i podsetiti ih se kada se osećate preopterećeno.&nbsp;



Ovaj ugovor može sadržati vaš dogovor sa samim/samom sobom o vremenu koje odvajate za sebe, odgovornosti koju preuzimate na sebe i drugo.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-embed is-type-video is-provider-tiktok wp-block-embed-tiktok"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="tiktok-embed" cite="https://www.tiktok.com/@haut_hisse/video/7152108215696739590" data-video-id="7152108215696739590" data-embed-from="oembed" style="max-width:605px; min-width:325px;"> <section> <a target="_blank" title="@haut_hisse" href="https://www.tiktok.com/@haut_hisse?refer=embed">@haut_hisse</a> This short Video Will Break Your Heart 💔 <a title="alzheimer" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/alzheimer?refer=embed">#Alzheimer</a> <a title="dad" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/dad?refer=embed">#dad</a> <a title="daugther" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/daugther?refer=embed">#daugther</a> <a title="family" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/family?refer=embed">#family</a> <a title="emotional" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/emotional?refer=embed">#emotional</a> <a title="fyp" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/fyp?refer=embed">#fyp</a> <a title="trending" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/trending?refer=embed">#trending</a> <a title="viral" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/viral?refer=embed">#viral</a> <a target="_blank" title="♬ original sound - Haut Hisse" href="https://www.tiktok.com/music/original-sound-7152125573949688581?refer=embed">♬ original sound &#8211; Haut Hisse</a> </section> </blockquote> <script async src="https://www.tiktok.com/embed.js"></script>
</div></figure>



Dobro je imati na umu da:



U zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe kojoj ste se posvetili, ona može biti manje ili više svesna svojih kognitivnih i fizičkih mogućnosti i ograničenja. Lični doživljaj njihovih reakcija može doprineti vašem nezadovoljstvu, naljutiti vas ili rastužiti. Negativne reakcije, komentari, ili mišljenja starijih osoba često nisu istinski odgovor na vašu posvećenost i brigu.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Timski rad je pola “posla”



Prihvatanjem ograničenja koja starost donosi i uključivanjem spontanog razgovora o temama koje će vas povezati i nasmejati, doprineće kvalitetu vašeg odnosa i učiniti vam vreme koje provodite zajedno kvalitetnijim.



Ukoliko ste i vi nečiji negovatelj i kod sebe prepoznajete znakove burnout-a, podržavamo vas da razgovarate o tome sa osobom u kojoj vidite podršku.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Selfnest platforma nudi razgovor sa psihoterapeutom koji može da vam pruži stručnu pomoć, postavi prava pitanja i pomogne Vam da ovaj period učinite lakšim za sebe.&nbsp;



Pričajte sa terapeutom već sutra tako što ćete zakazati termin na <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a>.







Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/people-wearing-knitted-clothes-holding-hands-5493781/">cottonbro studio</a>

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Razumevanje zdravog razvoja seksualnosti igra važnu ulogu u prevenciji negativnih iskustava deteta kada odraste. Odrasli često usled trenutnih problema i izazova sa kojima se suočavaju, ne razmišljaju dovoljno unapred, odnosno šta će biti kada dete odraste i razvije seksualnost.&nbsp;



Međutim, ono što je potrebno da roditelji razumeju, jeste razlika između zdravog i nezdravog razvoja detetove sekasualnosti i ponašanja. Tada bi bili u prilici da na vreme reaguju, razgovaraju sa detetom, preusmere ga i pomognu da postavi granice i razume koja ponašanja su u redu, koja ne.&nbsp;



Tako da, pre reagovanja na detetovo ponašanje, koje ne deluje prikladno iz perspektive odrasle osobe, roditelj bi trebao biti dovoljno infnormisan kako bi znao koje ponašanje je očekivano u kom uzrastu.&nbsp;



Zbog toga smo izdvojili određna ponašanja koja su moguća u različitim dobima odrastanja.



<figure class="wp-block-image size-full"><img decoding="async" loading="lazy" width="1678" height="2536" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png" alt="Faze razvoja seksualnosti kod dece" class="wp-image-418" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png 1678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-199x300.png 199w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-678x1024.png 678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-768x1161.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1016x1536.png 1016w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1355x2048.png 1355w" sizes="(max-width: 1678px) 100vw, 1678px" /></figure>



Informacije su preuzete sa “National Sexual Violence Resource Center”.&nbsp;



Link ka pdf dokumentu se nalazi <a href="https://www.nationalcac.org/wp-content/uploads/2016/08/HealthySexualDevelopmentOverview.pdf" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ovde</a>.

Roditeljstvo - majka objašnjava detetu. Priručnik za roditelje.

Priručnik za roditelje

Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;



Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?



– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.



Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.



Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.



Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.



Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;

5 najčešćih uzroka stresa na poslu

Povezani postovi

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Priručnik za roditelje

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“