Narcisoidnost je duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti čije su prve manifestacije vidne u ranom odraslom dobu ili adolescenciji, a uglavnom se dijagnostifkuje kod odraslih od strane psihijatra.&nbsp;&nbsp;



Češće je prisutan kod muškaraca i intenzitet ispoljavanja simptoma se menja sa godinama, te je tako najevidentniji u 40-im i 50-im godinama.&nbsp;&nbsp;



Problemi koje izaziva onemogućavaju svakodnevno socijalno ili profesionalno funkcionisanje jer ponašanje odstupa od očekivanog i prihvaćenog ponašanja u kulturnom i društvenom miljeu pojedinca.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta podrazumeva narcisoidni poremećaj ličnosti</h2>



Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše kao stanje ličnosti koja je loše formirana u najranijem dobu te ne poseduje stabilan identitet.&nbsp;



Narcis se opisuje i kao ličnost koja nije uspela da formira svoj identitet zbog nedovoljno istraženog sveta oko sebe u ranom detinjstvu.



Narcisoidne osobe imaju tendenciju da grade lažnu sliku o sebi i konstantno naglašavaju vrednovanje sopstvene ličnosti kako bi bili obožavani od strane svoje okoline. Laički rečeno oni su “ zaljubljeni u sebe” i karakteriše ih fantaziranje o neverovatnom uspehu i izuzetnim sposobnostima, ideja o superiornosti, unikatnosti i neviđenoj lepoti i inteligenciji. Imaju potrebu za stalnom pažnjom, divljenjem i pohvalama koje dobijaju od drugih, dok na kritike reaguju burno ili pak ravnodušno, dok zapravo imaju izuzetno nisku sliku o sebi.&nbsp;



Neke od najznačajnijih karakteristika narcisoidne ličnosti su:



<ul class="wp-block-list">
<li>arogancija</li>



<li>konstantan osećaj zavisti (ka drugima i od strane drugih)</li>



<li>nedostatak empatije</li>



<li>fantaziranje o neverovatnom uspehu, lepoti i ljubavi</li>



<li>zahtevaju stalno divljenje od strane okoline</li>



<li>manipulativno ponašanje i iskorištavanje drugih u sopstvenu korist</li>



<li>preteran osećaj samoživosti i važnosti</li>



<li>nerazumne želje i zahtevanje da uvek budu ispunjene</li>



<li>eksplozivan bes</li>



<li>nezainteresovanost za ljude iz okoline</li>
</ul>



Osoba koja je narcis ove karakteristike manifestuje samo kada ispred sebe ima publiku, a vrlo često ne podnose samoću. Skloni su dosadi te u odraslom dobu stupaju u burne veze koje su obično kratkog veka jer ne uspevaju da ostvare duboku emotivnu vezu sa partnerom. U većini slučajeva narcisoidne osobe prvobitno idealizuju svoje partnere te vrlo brzo dođe do razočarenja i raskida veze.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Tipovi narcisoidnog poremećaja ličnosti</h2>



Iako većina narcisoidnih osoba ispoljava slične osobine, postoje dva dominantna tipa ovog poremećaja:



<ul class="wp-block-list">
<li>Grandiozni narcizam se definiše kao potreba osobe da ispoljava visok stepen dominacije, grandioznosti i agresije. Izuzetno su samouvereni i vole da ističu svoju superiornost pred drugima. Grandiozni narcizam se uglavnom razvija kod osoba koje su ovakav tretman uživale u detinjstvu od strane roditelja te očekuju isto i u odraslom dobu.</li>



<li>Ranjivi narcizam je karakterističan za osobe koje su emotivno osetljivije te koriste narcizam kao “fasadu” sa kojom kriju da se osećaju kao da ne pripadaju ili da nisu dovoljno dobri. Ljudi koji pate od ranjivog oblika su uglavnom bivali zanemarivani ili zlostavljani u detinjstvu te su izgradili ovaj zid kao vid zaštite od sličnih uticaja sredine.&nbsp;</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Uzroci formiranja narcisoidne ličnosti</h2>



Izuzetno je teško odrediti tačan uzrok narcisoidnog poremećaja ličnosti. Da bi se tek pretpostavio moguć uzrok, potrebno je biti upoznat sa životnom sredinom u kojoj je osoba odrastala i formirala svoju ličnost, ali i pored ovoga je potrebno dublje analizirati splet genetskih i bioloških faktora. Većina stručnjaka veruje da je za nastanak narcisoidnosti odgovorna kombinacija svega navedenog.&nbsp;



Važno je napomenuti da je određena doza narcizma prisutna u svima i da predstavlja potpuno normalan deo razvoja naše ličnosti. Naime, definiše se dva nivoa narcizma:



<ul class="wp-block-list">
<li>Primarni, prisutan kod svih novorođenčadi koje u prvim trenucima života nemaju sposobnost da naprave razliku između sebe i majke. Vremenom bebe postaju svesne sveta oko sebe i činjenice da je majka zasebno ljudsko biće.</li>



<li>Sekundarni se javlja kada dete iako je premostilo pažnju sa sebe na druge ipak gubi interesovanje za osobe iz okoline i ponovo stavlja sebe u fokus. U zavisnosti od intenziteta zaokupljenosti sobom, sekundarni narcizam se može razviti u dugoročni narcisoidni poremećaj ličnosti.&nbsp;</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Uticaj roditelja na formiranje ličnosti</h3>



Veruje se da na razvoj narcisoidne ličnosti umnogome utiču ljudi kojima je ta ličnost okružena u detinjstvu, posebno roditelji. Dakle, postupci i greške koji roditelji načine u najranijem dobu mogu imati značajan uticaj na detetovu sposobnost da formira svoj identitet i da savlada razvojne zadatke.



Majka je posebno bitna figura u razvoju ličnosti jer su ona i beba tokom prvih dana jedna celina. Kako dete raste i počinje da se odvaja od majke da bi samostalno otkrilo svet oko sebe, potrebno je da bude oružano verom i poverenjem u majčinu ljubav i njeno prisustvo. Prva velika prekretnica u detetovom životu se dešava oko prve godine kada prohoda, te ukoliko je sa majkom ostvarena jaka veza, ono će se prepustiti istraživanju i započeti proces odvajanja. Nesigurnost i nepoverenje mogu usporiti ili sprečiti ovaj proces, uticati na formiranje straha i posesivnosti, te tako sprečiti formiranje samostalne ličnosti. Kao jedna od mogućih dugoročnih posledica se može javiti narcisoidni poremećaj ličnosti.&nbsp;&nbsp;



Dakle, odnos sa roditeljima i odnos koji roditelji imaju prema detetu značajno utiču na razvoj stabilnog identiteta. Zadatak roditelja je da omogući bezbrižan razvoj tako što će pružiti pažnju onda kada im je potrebna a da pritom im dati dovoljno prostora za samostalnost.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Odrastanje uz narcisoidnog roditelja</h3>



Narcisoidne roditelje karakteriše emocionalna manipulacija, nedostatak empatije i sklonost ka zanemarivanju. Oni takođe detetovu želju za samostalnošću uglavnom vide kao pretnju i primoravaju ih da žive u senci roditelja.&nbsp;



Karakteristike roditelja koji pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti se uglavnom prepoznaju po tome što:



<ul class="wp-block-list">
<li>su ljubomorni i posesivni</li>



<li>svojoj deci postavljaju previsoka očekivanja, ali ne u korist dece nego radi ostvarenja ličnih ciljeva i ambicija</li>



<li>kritikuju svoju decu, uglavnom neosnovano i za najmanje sitnice kako bi obeshrabrili težnju ka uspehu i održali superiornu poziciju u odnosu na svoje dete</li>



<li>koriste decu kao vredne objekte koje paradiraju pred drugima kako bi ukazali na grandioznost života koji žive</li>



<li>su manipulativni i kritični&nbsp;</li>



<li>su lako razdražljivi i burno reaguju na ponašanje dece koje odstupa od roditeljskih očekivanja</li>



<li>očekuju od svoje dece da svu svoju pažnju usmere ka njima i tako zanemare svoje želje i potrebe u cilju pružanja emotivne, fizičke ili finansijske podrške roditeljima</li>
</ul>



Odrastanje uz narcisoidnog roditelja može uticati i na razvoj narcisoidnog poremećaja ličnosti i kod dece. Kako ne poseduju empatiju te zanemariju osećanja i emotivno stanje deteta, vrlo često se dešava da se ona vremenom distanciraju od roditelja ili pak i sami počnu da ispoljavaju narcisoidne osobine. Takođe, deca neretko izrastu u izuzetno osetljive i nesigurne osobe koje smatraju da ne zavređuju ljubav i pažnju drugih.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Veza sa narcisoidnim partnerom</h3>



Mnogima su ljudi sa narcisoidnim poremećajem izuzetno atraktivni zbog svoje unikatne ličnosti i jakog karaktera koji ih čini interesantnima na početku veze. Zbog svoje “veličine” čine drugu osobu da se oseća ponosnom što su dovoljno vredni da naiđu na odobravanje jednog narcisa.&nbsp;



Kako narcisoidne osobe imaju problem da ostvare emotivnu vezu sa drugim ljudima, partnere vide isključivo kao objekat koji koriste da bi ispunili sopstvene potrebe. Svog partnera ne vide kao zasebnu individuu već kao produžetak sebe, te im ne ostavljaju prostora da iskažu svoja osećanja jer ih takve priče ne interesuju i zamaraju. U svakoj prilici će stavljati u fokus isključivo sebe. Umeju da budu veoma ljubomorni, lako ih je povrediti i imaju burne reakcije. Veruju da su uvek u pravu i lako se naljute kada se pronađu u nepovoljnoj situaciji.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Proces oporavka</h2>



Nije neuobičajeno za osobe koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti da ne potraže pomoć. U većini slučajeva se obrate stručnjaku tek onda kada uvide da im je svakodnevno funkcionisanje u potpunosti onemogućeno i da ne mogu da se nose sa stresom koji uzrokuje depresiju i osećaj praznine. U nekim slučajevima se formira zavisnost od alkohola ili narkotika kojima pribegavaju kako bi popunili prazninu.&nbsp;



Narcisoidni poremećaj ličnosti je sposoban da dijagnostifikuje isključivo psihijatar, te ukoliko želite da potražite pomoć, prvo je potrebno obratiti se izabranom lekaru opšte prakse koji će vas potom uputiti kod psihijatra.&nbsp;



Tretman u većini slučajeva podrazumeva dugogodišnju <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapiju sa psihoterapeutom</a> koji ima iskustva u radu sa ljudima kojima je dijagnostifikovan ovaj poremećaj. Terapeut u radu sa narcisoidnom osobom pred sobom ima težak zadatak, jer su često sujetni i imaju tendenciju da se suprotstave autoritetu, bez obzira što je tu da im pomogne. U nekim slučajevima se propisuju i lekovi kako bi umanjili određene simptome.&nbsp;



Osobe kod kojih se dijagnostifikuje narcisoidni poremećaj ličnosti sa terapeutom aktivno rade na ublažavanju manifestacija i kontroli ponašanja, a za cilj tretmana se u uglavnom postavlja mogućnost da se određene karakteristike tolerišu i kontrolišu.&nbsp;&nbsp;



Proces oporavka se fokusira na prepoznavanje unutrašnjih osećanja, stavova i mišljenja koje narcisi imaju prema sebi i prema ljudima koji ih okružuju. Potrebno je da prepoznaju negativne osobine kao što je osećaj superiornosti i egocentričnosti i utisak koje ostavljaju po okolinu.&nbsp;



Jedan od pristupa podrazumeva i definisanje razlike između samopoštovanja i saosećanja, gde se stavlja akcenat na saosećanje i prepoznavanje potreba drugih ljudi kako bi se ostvarile dublje i zdravije veze.



<h3 class="wp-block-heading">Oporavak od narcisoidnog odnosa</h3>



Osobe koje su bile žrtve narcisoidnog roditelja ili partnera iz odnosa izlaze emocionalno iscrpljene i uglavnom sa manjkom samopouzdanja. Prvi korak predstavlja odbacivanje potrebe za racionalizacijom narcisiodnog poremećaja ličnosti i prihvatanje da nema opravdanja za njhovo ponašanje. U nekim slučajevima će vam terapeut savetovati da postavite jasne granice u odnosu sa narcisoidnom osobom i da zahtevate poštovanje koje zaslužujete.&nbsp;



Nakon distanciranja od narcisoidne osobe, biće potrebno vreme da se ponovo upoznamo sami sa sobom i da postavimo jasnu granicu između onoga što smo činili kako bi zadovoljili partnera i onoga što zaista jesmo. Ovo može podrazumevati promenu stila, frizure i ponašanja koji su transformisani kako bi se prilagodili zahtevima osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.&nbsp;



Vrlo je verovatno da ćete iz odnosa izaći sa manjkom samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti, te je važno da radite na ponovnoj izgradnji samopoštovanja, hrabrosti i snage.&nbsp; Posvetite se sebi, svom zdravlju, željama i hobijima.



Najbitnije je da prihvatite činjenicu da osećanja koja ste gajili prema narcisoidnoj osobi neće nestati preko noći. Proces oporavka može potrajati, čak i kada u njemu učestvuje stručnjak. Treba da shvatite da iako možda još uvek volite neku osobu da je ostvarivanje zdrave emotivne veze sa njom nemoguće.&nbsp;



Ukoliko uvidite da niste u mogućnosti sami da se izborite sa osećanjima,<a href="https://app.selfnest.com/register/" target="_blank" rel="noreferrer noopener"> potražite pomoć terapeuta</a> koji će za vas kreirati sigurno okruženje u kom možete da govorite o neprijatnim osećanjima i posledicama koje je na vas ostavio odnos sa narcisoidnom osobom.

narcisodidni poremećaj. Mačka koja u odrazu u ogledalu vidi lava.

Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

U jednom od prethodnih tekstova definisali smo <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">razliku između straha i fobije</a>. Tada smo napomenuli i da se sa pojedinim emocijama rađamo i da je praktično nemoguće zaobići osećanja koja te emocije u nama pobuđuju. Upravo ovoj grupi emocija pripada bes.



Bes je osnovna, prirodna, zdrava i sasvim neophodna emocija za preživljavanje. Bes, kao i druge osnovne emocije sa kojima se rađamo &#8211; tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah, u vezi je sa osnovnim nagonom za opstanak, koji se kroz ljudsku evoluciju razvijao.



Sa fiziološkog aspekta, bes je odgovor simpatičkog* nervnog sistema na spoljašnji nadražaj kao “bori se, beži ili se zamrzni” odgovor i priprema ljude na borbu. Zanimljivo, ne postoji specifičan hormon koji bismo mogli da nazovemo “hormonom besa”, ali kombinacija specifičnih hormona se itekako luči kao reakcija na neki okidač koji će izazvati osećanje besa. Najčešće su to hormoni nadbubrežne žlezde &#8211; adrenalin i noradrenalin, koji se luče kao odgovor na stres ili pretnju. Pored ova dva hormona, može se povećati i nivo kortizola, takođe poznatog kao “hormon stresa”, povećavajući uzbuđenje i budnost tokom epizoda besa.



Bes je primarna emocija u preživaljavanju svakog pojedinca i njegovi simptomi se mogu lako prepoznati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Povećan broj otkucaja srca i ubrzano disanje</li>



<li>Napetost i/ili stegnutost mišića, posebno u vilici, ramenima i pesnicama</li>



<li>Crvenilo u licu, zajapurenost</li>



<li>Brzo ili glasno govorenje</li>



<li>Osećaj toplote i/ili znojenje</li>
</ul>



Kao i svaka druga emocija, i bes je itekako pozitivna i visokofunkcionalna emocija. Pomaže u procenjivanju neprihvatljivih, opasnih ili nesigurnih situacija. Pomaže u prepoznavanju okidača koji testiraju ili prelaze postavljene granice. Bes je ujedno i pokretačka energija, motiviše, poziva na akciju i daje pojedincu snagu da se zauzme za sebe i iz pasivnog stanja pređe u uktivno.



<h2 class="wp-block-heading">Šta radimo kada se bes otrgne kontroli?</h2>



Kada se bes ne iskanališe, ne otpusti ili konstruktivno iskomunicira, može doći do impulsivnog ponašanja i narušavanja sposobnosti za svesno donošenje odluka. U naletu besa može se izgubiti pojam o bezbednosti, kako svoje tako i tuđe, i izazvati žaljenje zbog rizičnog ponašanja nakon što epizoda besa prođe.



Znati upravljati besom je sposobnost koja se uči. Važno je naglasiti da upravljanje ne znači i potiskivanje, već sticanje veština za prepoznavanje, razumevanje uzroka i razvijanje zdravih načina da se bes izrazi.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 strategija za upravljanje besom</h2>



<h4 class="wp-block-heading">Kardio trening (aerobni tip treninga)</h4>



Kardio treninzi obuhvataju sve aktivnosti koje povećavaju rad srca i održavaju ga u ubrzanom ritmu duži vremenski period. Kako bes snažno osećamo u telu, intenzivna fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla, udaranje u džak, ili kružni trening) pomoći će u regulaciji nakupljene tenzije izazvane besom. Redovno praktikovanje fizičke aktivnosti ovakvog tipa može povećati kapacitet za toleranciju frustracije u stresnim situacijama.



<h4 class="wp-block-heading">Time-out</h4>



Kada primetimo simptome besa, kao što su ubrzan puls, znojenje ili napetost mišića, povlačenje iz situacije na nekoliko minuta može pomoći u izbegavanju reaktivnog ponašanja**. Ovaj postupak omogućava psihološko distanciranje i prelazak iz emotivnog u racionalni režim razmišljanja. Time-out će obezbediti vreme za ponovno preuzimanje kontrole i izbegavanje agresivnog ponašanja.



<h4 class="wp-block-heading">Identifikovanje triger situacija (introspekcija)</h4>



Prepoznavanje specifičnih okidača besa, poput osećaja nepravde ili poniženja, predstavlja ključ za razvoj emocionalne regulacije. U psihoterapiji, klijenti se podstiču da istraže situacije koje izazivaju bes kroz introspekciju***. Detekcija i razumevanje okidača koji pozivaju na bes, pomoći će u procenjivanju situacije ili ranom detektovanju reakcija, a sve u cilju smanjivanja verovatnoće za impulzivne reakcije.



<h4 class="wp-block-heading">Verbalizacija emocija</h4>



Razgovor o emocijama može biti snažan alat za kontrolu besa. Razgovor o tome što nas ljuti, je ujedno i prilika da se bes izbaci. Verbalizacija će pomoći u boljem sagledavanju besa i situacije koja ga je izazvala. Kroz verbalizaciju postajemo svesniji misli koje nas podstiču na bes i često otkrivamo moguće uzroke ili rešenja. Sam čin razgovora može pomoći u dobijanju drugačije perspektive, što može doprineti oslobađanju tenzije i razvoju zrelijih reakcija na bes.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe uzemljenja i vraćanje u sadašnji trenutak</h4>



Bes često izbacuje osobu iz sadašnjeg trenutka i fokusira je na prošle frustracije ili buduće konflikte. <a href="https://toolkit.lifeline.org.au/articles/techniques/finding-relief-through-grounding-techniques">Tehnike uzemljenja</a> doprinose ponovnom vraćanju sebi i uspostavljanju kontrole. Vežbe uzemljenja nemaju za cilj samo opuštanje, već i vraćanje u sadašnji trenutak &#8211; pozicija iz koje jedino možemo nešto da menjamo.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe disanja</h4>



Već smo pomenuli da bes ubrzava rad srca i disanje, što osobu fizički priprema za (re)akciju. Kontrolisano i duboko disanje može doprineti usporavanju fiziološkog odgovora, smanjujući napetost i podržavajući smirene reakcije. Jedan od primera ovakvih vežbi je tehnika “4-4-4“ gde svaka faza disanja traje četiri sekunde &#8211; udah četiri sekunde, pauza četiri sekunde, izdah četiri sekunde. Vežba se ponavlja u krug sve dok se ne postigne željeni efekat (umirivanje simptoma besa).



<h4 class="wp-block-heading">Kognitivne restrukturacije za re-evaluaciju misli</h4>



Kognitivno-bihevioralni pristup (KBT) preporučuje tehniku kognitivne restrukturacije za preispitivanje automatskih misli koje izazivaju bes. Ovim pristupom, osoba se uči kako da identifikuje misli, proceni ih i traga za “distorzijama” u cilju stvaranja uravnoteženog mišljenja.&nbsp; Razumevanje iracionalnih uverenja može voditi do dugoročnog umanjenja osećanja besa i povećanja emocionalne fleksibilnosti. Na primer, kada osoba oseća da je neko konstantno omalovažava, analiziranje dokaza za i protiv može doprineti donošenju racionalnijih odgovora.



Ukoliko imate poteškoća u regulaciji svog besa ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme možete <a href="https://app.selfnest.com/login">zakazati online razgovor</a> sa psihoterapeutom već danas. 



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Unexpressed emotions will never die. They are buried alive and will come forth later in uglier ways.
<cite>Sigmund Freud</cite></blockquote>







*simpatikus; Simpatikus i parasimpatikus su dva suprotna dela autonomnog nervnog sistema, koji rade zajedno kako bi održali homeostazu u organizmu. Dok simpatikus priprema telo za akciju, parasimpatikus ima opuštajući efekat i pomaže u vraćanju tela u stanje ravnoteže nakon stresa.



**reaktivno ponašanje; Reaktivno ponašanje je način reagovanja na situacije ili okolnosti pod uticajem trenutnih emocija, impulsa ili spoljašnjih faktora, bez prethodnog promišljanja. Proizlazi iz potrebe da se brzo odgovori na stres, konflikt ili bilo koji drugi okidač iz spoljašnje sredine. 



***introspekcija; Introspekcija je proces samoposmatranja i analize sopstvenih misli, osećanja i unutrašnjih stanja. To je način na koji pojedinac istražuje svoju svest, motive, uverenja i ponašanja kako bi bolje razumeo sebe i svoje reakcije na spoljašnje okolnosti.

Woman meditating, doing circular breathing

Kako kontrolisati svoj bes?

<h2 class="wp-block-heading">Emocije sa kojima se rađamo&nbsp;</h2>



Da bismo mogli da razumemo strah i pričamo o njemu kao emocionalnom stanju, na kratko ćemo se osvrnuti na osnovnu definiciji emocija.&nbsp;



Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) emocije su način na koji reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine. Ovi događaji utiču na formiranje naših misli, postupaka i opšte stanje organizma &#8211; kako mentalno, tako i telesno.&nbsp;



Mogli bismo reći da emocije ”učitavamo” na mentalnom i telesnom nivou i potom reagujemo u skladu sa time kako ih na oba nivoa obrađujemo.



Emocije se u teoriji dele na osnovne ili primarne, i specifične, odnosno one koje se stiču učenjem.&nbsp;&nbsp;



Osnovne emocije, one koje se po savremenim shvatanjima smatraju urođenima, a danas pričamo upravo o jednoj od njih, su: bes, tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah. 



Dakle, naredni put kada čujete da neku osobu opisuju kao “emotivnu” (On/Ona je baš emotivna osoba) znaćete da to i nije u potpunosti autentičan način da se osoba opiše, jer..svi smo emotivni i svi osećamo. Razlika je u načinu na koji ćemo emocije izraziti, kako ćemo se sa njima izboriti i/ili sarađivati.



<h2 class="wp-block-heading">Definicija straha</h2>



Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a evo i zašto:



Neprijatne senzacije i reakcije na fiziološkom nivou koje nastaju kao odgovor na strah su ubrzano disanje i rad srca (ubrzan puls), znojenje i napetost mišića. Kada se uplašimo, krv se instant pumpa u periferiju organizma, kako bi bilo spremno na akciju &#8211; svima poznat Bori se ili beži odgovor na strah.



Važno je razumeti da je strah pre svega pozitivna i zdrava emocija. Opravdano je tu jer služi da nas upozori i sačuva od potencijalno opasnih situacija kada neki spoljašnji okidač razumemo kao potencijano opasan za nas ili neku našu vrednost, a ne možemo ili ne znamo adekvatno da mu se suprotstavimo ili na njega odgovorimo. Možemo strah razumeti kao 0-24h aktivan alarmni sistem za preživljavanje. Rezultat ovakvog stanja najčešće je beg, izbegavanje ili povlačenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kada su naši strahovi racionalni, a kada iracionalni?</h2>



Prirodan i zdrav strah karakteriše se i kao razumljiv, odnosno očekivani strah. Ukoliko ne znate da plivate i nađete se u bazenu u kojem od jednom ne možete da pipnete dno, racionalno bi bilo da se uplašite. Ukoliko stojite na terasi 19og sprata neke zgrade i pogledate na put sa te visine, očekivano će biti da osećate neprijatnost i iz straha okrenete glavu.



Ipak, ukoliko ovakvi, očekivani strahovi, postanu veći i češći, moglo bi se sa rezervom pretpostaviti da vaš strah preuzima formu iracionalnog.



Na istim primerima, to bi značilo da ne želite da idete na kupanje uopšte jer vam je sama pomisao na duboku vodu neprijatna, ili krećete da izbegavate pogled kroz prozor, ne koristite liftove ili izbegavate prelazak mostova jer vas visina izuzetno plaši.



<h2 class="wp-block-heading">Fobija i njeni simptomi</h2>



Izbegavati redovne životne aktivnosti zbog straha od nekog objekta, pojave ili situacije (koja se možda čak nije ni desila) znači živeti u iracionalnom strahu. Iracionalne strahove koji se često javljaju iznenada, a da razlog za strah u biti ne postoji, koji su praćeni paničnim napadima i koji traju po nekoliko minuta, naučnici nazivaju fobijama.



Najčešće pitanje je: kako fobije nastaju?



Neke fobije se razvijaju kada osoba doživi zastrašujuće iskustvo sa određenom stvari ili situacijom. U blizini slepoočnica, unutar našeg mozga nalaze se dve spojene žlezde koje čine bademastu formaciju &#8211; amigdalu, koja prati i memoriše iskustva koja izazivaju jake emocije. Kada određeno iskustvo izazove snažnu reakciju straha, amigdala upozorava osobu tako što pokreće reakciju straha svaki put kada se ona susretne sa okidačem, ili čak samo pomisli na tu stvar ili situaciju koja je uzrok straha.



Još uvek nije u potpunosti utvrđeno da li je se fobija nužno formira usled konkretnog iskustvenog događaja ili se ona može oformiti i bez njega.



Ono što je zanimljivo i značajno u procesu rada na iracionalnim strahovima, jeste činjenica da su osobe koje žive sa fobijom (nekada fobijama) vrlo svesne da u njima ovakav strah postoji i da je on ekstreman, ali ne znaju da se sa njim izbore. Češće biraju da ga izbegavaju ukoliko okidači nisu česta pojava u svakodnevici, a posvećuju se rešavanju problema tek ukoliko na ozbiljnijem nivou fobija počne da utiče na kvalitet njihovog života.



Bez obzira na to za šta je iracionalan strah vezan, često će se ispoljiti kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li>Osećanje intenzivnog straha, ankcioznosti, panike</li>



<li>Nemogućnost da se preuzme kontrola nad strahom iako postoji svest o tome da je on iracionalan</li>



<li>Anksioznost koja se pogoršava usled samo fizičkog ili vremenskog približavanja opasnosti</li>



<li>Bez kompromisne ili alternativne aktivnosti koje osobu čuvaju od situacija, objekata ili pojava koje izazivaju strah&nbsp;</li>



<li>Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog neprekidnog straha</li>



<li>Fizičke reakcije i osećaje, uključujući znojenje, ubrzan rad srca, pritisak u grudima ili probleme sa disanjem, osećaj mučnine i vrtoglavosti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako “raditi” sa fobijama</h2>



Ukoliko bilo koja vrsta iracionalnog straha ograničava normalan životni tok osobe, kontroliše ga ili ograničava, važno je obratiti se stručnom licu za pomoć.&nbsp;



Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u oslobađanju od fobija:



<ol class="wp-block-list">
<li>Izlaganje uzroku/suočavanje sa stesorom (tehnika desenzitizacije)</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje uzroku fobije u kontrolisanim uslovima uz podršku stručnog lica. Ovakav pristup zahteva otvorenost, hrabrost i čvrstu odluku da se na ovaj način pristupi strahu. Važno je razumeti da je u terapijskom radu generalno pravilo da se sa strahovima radi postepeno, polako i svesno. Samo verbalizacija straha može biti prvi nivo suočavanja sa njim, jer kada ga osoba “stavi pred sebe” može ga zaista videti, prići iz različitih uglova i na njemu raditi.</li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)&nbsp;</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje predmetu straha u kombinaciji sa drugim terapijskim pristupima koji pomažu da se usvoji način drugačijeg posmatranja situacija koje izazivaju iracionalne strahove. Osoba uz KBT uči kako da preispita svoje brige, podnese neprijatna osećanja, vrati kontrolu, i ponovo izgradi samopouzdanje (ili ga obnovi).</li>



<li>Ukoliko prepoznajete ovaj ili sličan problem kod sebe i želite da pričate sa KBT terapeutom, možete ga pronaći na platformi <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a></li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Lekovi</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Kao i kod većine tretmana lekovima, oni nisu trajno rešenje problema, već su tu da smanje simptome koji uz neko stanje idu. Tako, kada je u pitanju fobija, lekovi mogu smanjiti osećaj anksioznosti ili mogućnost paničnog napada. Lekovi sa ovom funkciom koji mogu biti od koristi u lečenju fobija su najčešće antidepresivi, sedativi i beta-blokatori. Obično se koriste u početku lečenja fobija, kada osoba još uvek doživljava ekstremne strahove i tek se upoznaje sa činjenicom da može povratiti kontrolu.&nbsp;</li>
</ul>



Uzimanje bilo kog leka bez prethodnog savetovanja sa stručnom osobom (lekarom, farmaceutom) može ozbiljno narušiti zdravlje osobe. Odluka da se osoba okrene lekovima u cilju rešavanju bilo kog zdravstvenog problema, mora biti donešena sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja osobe.



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Unapređenje životnog stila</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Ne podrazumeva nužno materijalne promene, već promene na nivou stila života koje će doprineti da se osoba bolje oseća na emocionalnom, telesnom i duhovnom nivou. Vežbe disanja i relaksacije, uključivanje meditacije kao svakodnevne rutine ili okretanje sportskim aktivnostima, mogu znatno pomoći u promeni fokusa osobe koja se bori sa svakodnevnim strahovima. Važno je da osoba prepozna šta je to što joj generalno prija i doprinosi da rezultati u borbi sa fobijom budu bolji.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći oblici fobija</h2>



U svetu je kod ljudi prepoznato oko pet stotina različitih fobija, od kojih su većina retke i vrlo specifične.



Neke od najčešćih fobija su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Arahnofobija &#8211; strah od ljudi</li>



<li>Ofidiofobija &#8211; strah od zmija</li>



<li>Akrofobija &#8211; strah od visine</li>



<li>Agorafobija &#8211; strah od otvorenog prostora</li>



<li>Klaustrofobija &#8211; strah od zatvorenog prostora</li>



<li>Astrafobija &#8211; strah od grmljavine</li>



<li>Pteromerhanofobija (aviofobija) &#8211; strah od letenja</li>



<li>Socijalna fobija &#8211; strah od socijalnih interakcija</li>



<li>Tripofobija &#8211; strah ili gađenje na geometrijske oblike, manje paterne koji se ponavljaju</li>



<li>Tanatofobija &#8211; strah od smrti</li>
</ul>



Iako su emocije neizbežan deo svih procesa kroz koje pojedinac svakodnevno prolazi, u psihologiji su dugo bile zanemarene i ostavljane filozofima i pesnicima da o njima govore.&nbsp;



Danas, emocije su fokus svakodnevnih interakcija, nepresušni izvor ličnih preispitivanja i socijalnih istraživanja. O njima je lepo govoriti, a još lepše razumeti i sa njima u radosti živeti.



Ukoliko neko emocionalno stanje remeti vaš duševni mir, opterećuje vas ili traži prorađivanje, razgovor sa vama dragom osobom ili osobom u koju imate poverenja, može doprineti da se osećate bolje.&nbsp;



Ukoliko želite da dublje radite na temu svojih strahova i imate utisak da neki strahovi kod vas postaju iracionalni, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vas u vašem tempu, ali sigurno i uz podršku, voditi ka vama prihvatljivim rešenjima.

A girl hiding her eyes, scared to see something she has phobia from

Ko su narcisoidne osobe i kako ih prepoznati

Povezani postovi

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

Kako kontrolisati svoj bes?

Šta je strah, a šta fobija?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“