Razlozi zbog kojih ljudi traže psihološku pomoć najčešće su neprijatni ili iznenadni događaji sa kojima ne mogu da se izbore sami. Razlog za zakazivanje terapije ne mora biti uvek u situacijama kada nešto pođe po zlu ili kada je u pitanju nemogućnost da se samostalno izborite sa problemima. Kada se odlučite na razgovor sa psihoterapeutom donosite svesnu odluku da aktivno radite na tome kakva osoba želite da budete i kako želite da živite.&nbsp;



Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine ili životnu situaciju, ali se posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa promenama ili prolaze kroz težak period u životu na privatnom ili poslovnom planu.



<h2 class="wp-block-heading">Psihoterapeut kao pomoć na vašem razvojnom putu</h2>



Sa kime ćete proći taj put je od presudnog značaja za napredak. Izbor nije lak, kao ni ono što vas čeka i ne treba očekivati brza i laka rešenja. Psihoterapeut je tu da vam pomogne da razumete i prihvatite sebe i svoj način života. Psihoterapija je odnos koji se gradi na poverenju i iskrenosti pa je poput izbora prijatelja i partnera važno u obzir uzeti niz faktora.&nbsp;



Pored stručnih kvalifikacija terapeuta važan je i vaš lični utisak &#8211; da li vam je neko prijatan ili budi nepoverenje. Istraživanja pokazuju da godine iskustva i teorijska orijentacija psihoterapeuta imaju manji uticaj na ishod psihoterapije od ličnih faktora. Psihoterapeuti koji pokazuju više topline, razumevanja i empatije imaju više uspeha u lečenju.



Neka od jednostavnih pitanja koja treba sebi da postavite prilikom susreta sa terapeutom su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Da li se osećam prijatno i sigurno dok se poveravam?</li>



<li>Da li osećam da me razume?</li>



<li>Da li mu/joj verujem?</li>



<li>Da li terapeut poštuje moje potrebe i odgovara mojim preferencijama?</li>
</ul>



Poželjno je da pronađete nekoga ko je specijalizovan za problem sa kojim se suočavate bilo da je on emotivni, partnerski, socijalni, u vezi sa depresijom ili zavisnošću. Ipak, važnije od teoretskog okvira u kom psihoterapeut radi je da ima kapacitet da se prilagodi vašim specifičnim potrebama, načinu na koji posmatrate svet i ljude, kao i tome kako prihvatate promene. U zavisnosti od ličnih afiniteta ili problema sa kojim se suočavate, možda vam je važno da u obzir uzmete kog je pola i godina psihoterapeut i da li ima ličnog iskustva sa specifičnim situacijama poput invaliditeta. 



<h2 class="wp-block-heading">Kulturno nasleđe kao faktor prilikom izbora psihoterapeuta</h2>



Iako je najvažnije pronaći nekoga za koga verujete da će vas razumeti i poštovati vaše stanje, za uspeh terapije može biti presudno i da psihoterapeut razume vaš senzibilitet, kulturu i životno iskustvo.&nbsp;



Ako vas je život odveo daleko od kulture u kojoj ste stasali, sigurno ćete se suočiti sa izazovima sa kojima do tada niste imali prilike da se sretnete. Takve situacije mogu proizvesti frustraciju, istinsko nerazumevanje i probleme u prilagođavanju, svakodnevnom funkcionisanju i socijalizaciji.



Pored razlika u kulturi i mentalitetu, u delikatnom procesu psihoterapije precizna artikulacija naših osećanja i stanja ključna je za napredak. Jezik je, poput čoveka, u psihološkom smislu neodvojiv od kulture u kojoj je nastao, u kojoj živi i menja se. Maternji jezik ima ogromnu ulogu u formiranju našeg identiteta, stvaranju uspomena, procesuiranju emocija i iskustava. Kada govorimo drugim jezikom (ne)svesno menjamo i delove svog identiteta.&nbsp;



Reči kojima definišemo iste emocije u različitim jezicima su nijansirani, zamaskirani i nedovoljno jasni ljudima koji ne govore taj jezik i nepoznaju društveni kontekst u kome se ličnost formirala. Jezički izrazi, simboli i gestikulacija koja ga prati umnogome utiču na mogućnost psihoterapeuta da vas istinski razume pa je verovatno da tokom terapije na jeziku koji vam nije maternji i sa osobom koja ne razume društvene prilike u kojima ste odrasli nećete postići rezultate i razumevanje kojima ste se nadali.&nbsp;



Preporučljivo je da ma gde živeli, psihološku pomoć potražite među stručnjacima koji će uzeti u obzir sredinu iz koje potičete, kulturne obrasce vaspitanja, istorijske i društvene prilike koje su vas oblikovale i uspeti da relativno lako stvore kontekst, povežu uzroke i posledice nekog stanja ili ponašanja.



<h2 class="wp-block-heading">Najbolji psihoterapeut je na samo klik od vas</h2>



Poslednjih godina sve je popularnija online psihoterapija koja vam omogućava da, gde god boravili, preko savremenih kanala komunikacije pronađete stručnjake iz vaše matične zemlje. &nbsp; 



Platforma <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnest</a> omogućava svojim korisnicima da uz nekoliko jednostavnih klikova obave neograničen broj konsultacija sa psihoterapeutima sa ovih prostora kako bi dobili najbolju pomoć i podršku.



Najveći benefit online psihoterapije pored dostupnosti &#8211; brzine i lakoće sa kojom možete stupiti u kontakt sa stručnjacima specijalizovanim za problem sa kojim se suočavate je i činjenica da smo svi u poznatoj sredini sopstvenog doma u startu opušteniji, pa je lakše razgovarati o najintimnijim temama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Prvi put na psihoterapiji</h2>



Iskoristite prvi sastanak da saznate što više o psihoterapeutu i njihovom načinu rada, kao i da podelite svoje želje i očekivanja. Pripremite pitanja i obratite pažnju na prve utiske.



Ne zaboravite da uspeh psihoterapije zavisi od izbora psihoterapeuta koliko i od vas samih &#8211; od volje da pomognete sami sebi i toga kako birate da se predstavite. Dozvolite sebi da budete emotivni. Podelite svoje brige i nade u vezi sa procesom. Budite otvoreni. Imajte na umu da vaš psihoterapeut neće imati direktno i jednostavno rešenje za vaše stanje, nego će vam pomoći da nađete put ka rešenju na način koji vama odgovara.



Ukoliko ne osećate da dobijate pomoć i podršku kakvu očekujete, pokušajte da promenite psihoterapeuta. Važno je da vas kroz proces vodi neko sa kim vam je prijatno i sa kim se osećate sigurno. Potraga za pravim psihoterapeutom je ponekad duga i teška, ali je od ključnog značaja za uspeh.

Na slici je devojka koja gleda u telefon jer želi da zakaže online seansu na Selfnest platformi.

Kako odabrati psihoterapeuta?

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Termin generacija označava grupu ljudi koji su rođeni i žive u istom ili bliskom vremenskom periodu. Ljudi koji pripadaju istoj generaciji prepoznaju se po odrastanju u sličnim socio-ekonomsko-političkim uslovima i svedoče istorijskim događajima koji kasnije oblikuju njihovo kolektivno ponašanje, njihov stil života, odnose prema porodici, izbor profesije i hobija, stil oblačenja i generalno stavove o životu i njegovim vrednostima.&nbsp;



Bejbi Bumeri (Bumeri I, II), Generacija X, Generacija Y (Milenijalci), Generacija Z, Alfa… samo su jedan deo složene klasifikacije generacijskih ciklusa, koje su predstavili dvojica društvenjaka, Vilijam Štraus (William Strauss) i Nil Hau (Neil Howe), u milenijalskom delu objavljenom 1991. godine &#8211; <a href="https://www.amazon.com/GENERATIONS-History-Americas-Future-1584/dp/0688081339">Generations: The History of America&#8217;s Future, 1584 to 2069</a>.



Njihova klasifikacija je kasnije globalno uticala na, možda pomalo strogu i rigidnu&nbsp; generalizaciju generacija, jer u obzir uzimaju raspon godišta od oko 20 godina razlike. Dodatno, Štraus i Hau su u svom radu bili pretežno fokusirani na podatke prikupljene na teritoriji Amerike i država Zapadne Evrope, tako da je važno razumeti da ova klasifikacija nije univerzalno prihvaćena ili naučno i globalno standardizovana.&nbsp;



Ipak, poređenje generacija u ovom kontekstu postalo je globalna “stvar”, sa onom generacijom “na meti” koja je trenutno aktuelna, jer odstupanjem od očekivanog, ostaje dovoljno snažna da menja taman uspostavljene sisteme prethodnih generacija.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg" alt="" class="wp-image-463" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-300x68.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-768x173.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1536x346.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-2048x461.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Generacija Z i mentalno zdravlje</h2>



Dok su se Milenijalci tek u osnovnim i srednjim školama prvi put snalazili sa pametnim telefonima i računarima, deca Generacije Z su od prvog dana odrastala u digitalnom svetu koje je, već tada, praktično diktiralo način komunikacije i informisanja.



Danas, približno <a href="https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/generacija-z-preuzima-trziste-rada-sta-mladi-ocekuju-i-kako-poslodavci-mogu-da-odgovore?utm_source=chatgpt.com">30% svetske populacije čini Generacija Z</a> i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje.&nbsp;



Na druge generacije ostavljaju utisak da su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Realistični</li>



<li>Samostalni</li>



<li>Samouki</li>



<li>Samoživi/slobodnjaci</li>



<li>Ambiciozni</li>



<li>Manje religiozni</li>



<li>Tolerantniji od prethodnih generacija</li>
</ul>



*GenZ nije i zvanično usvojen naziv ove generacije; u različitim literaturama mogu se pronaći i imena poput: Post-milenijalci, Zumeri, iGeneracija, Centennials (stogodišnjaci), digitalni i neo-digitalni domoroci. Iako ne postoji zvaničan proces dodele imena generacijama, jasno je da je naziv GenZ uzeo maha.&nbsp;



Pre osvrta na otuđenost sa kojom se suočavaju u virtuelnom svetu, važno je razmotriti činjenicu da se tehnologija razvijala silovitom brzinom u periodu njihovog odrastanja &#8211; mnogo brže nego što su njihovi roditelji Bumeri i Milenijalci to mogli da “pohvataju”. Tako, nije iznenađujuće što su, rođeni u digitalnom svetu, prirodno počeli da se samostalno u njemu povezuju, informišu, edukuju i koriste ga kao prostor za zabavu.&nbsp;



Prema Evropskom <a href="https://www.unicef.org/serbia/media/12511/file/koriscenje_interneta_i_digitalne_tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf">istraživanju UNICEF-a</a>, koje obuhvata i zemlje Zapadnog Balkana, 74% dece i mladih ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video-igre. Među njima, 41% je uzrasta od 9 do 10 godina, a 72% uzrasta od 11 do 12 godina ima profil (uprkos tome što je minimalna starosna granica na većini mreža 13 godina). Kako istraživanje navodi, deca provode od 3 do čak 7 sati dnevno na mrežama, što rezultira sukobima sa članovima porodice, smanjenim fokusom za obavljanje školskih zadataka, a kod nekih čak i izbegavanjem obavljanja osnovnih bioloških potreba.



Iako podaci pokazuju da je Generacija Z poprilično samosvena i čvrstih stavova (neki ih vide kao self-cenetered ili self-oriented), ne bi trebalo propustiti činjenicu da u najvažnijem dobu odrastanja, oni usled digitalizacije ostaju uskraćeni za posvećeni razvoj mnogih veština &#8211; strpljenja, pažnje, aktivnog slušanja i razumevanja tuđeg mišljenja, kao i rešavanja konfliktnih situacija na osnovu kritičkog rasuđivanja i mišljenja.



Odrastanje i snalaženje u vreme pandemije, ekonomske krize i sukoba koji se šire svetom, navelo je pripadnike ove generacije da se nešto ranije pozabave kvalitetom svog mentalnog&nbsp; zdravlja, ili well-being-om uopšte.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="298" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg" alt="" class="wp-image-464" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-300x87.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-768x224.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1536x447.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-2048x596.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tehnologija koja donosi sve brža rešenja u tome im nesmetano pomaže. Prethodne generacije mogle bi samo o tome da pričaju i pronađu inspiraciju jer, svet uveliko ide napred i u korak sa, mnogima neshvatljivim, potencijalima i funkcionalnostima koje nudi. Sa druge strane, ovo je generacija koja ruši tabue i otvoreno priča o mentalnom zdravlju. Generacijama unazad, o tome nismo imali prilike ni da čitamo. 



Svojstveno njihovoj izraženoj slobodi govora, ali i fokusu za karijernim napretkom, veliki broj predstavnika GenZ populacije bira da se okrene aktivizmu i bori za prepoznavanje vrednosti poput borbe protiv klimatskih promena, ravnopravnosti svih društvenih grupa poput nacionalnih manjina i <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-i-lgbt-osobe">LGBTQ+</a>, unapređenja mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju i pristupačnu psihološku i&nbsp; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijsku podršku</a>, kao i za transparentnost i etiku u poslovanju i politici. Neke od njih su Greta Tunberg (Greta Thunberg), Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine i Malala Yusafzai (Malala Yousafzai), Pakistanska aktivistkinja za prava devojčica na obrazovanje; najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Šta učimo jedni od drugih?</h2>



Osim ekstremno izolovanih plemena koja godinama žive u svojim zatvorenim zajednicama, ne postoje generacije koje su proživele iskustva određenog intenziteta, a da kasnije ona nisu “zakačila” naredne generacije. Sve je međusobno povezano. Osobine i karakteristike po kojima se u društvu prepoznaju Bumeri ili Milenijalci, zapravo su faktori koji su formirali osnov za vaspitanje i edukaciju narednih generacija. Tu bi pripale ključne etičke i moralne vrednosti, razvoj empatije, kritičkog mišljenja i produktivnog dijaloga. Ključno pitanje je, šta se od prenešenog usvaja i zadržava, kako to oblikuje populaciju u celini, a kasnije i generaciju koja tek treba da dođe?



Nedvosmisleni potencijal savremenog doba Generaciji Z otvara ogroman prostor za postavljanje novih društvenih standarda, koja na lep način ruše tabue i diskutabilna uverenja poput onog “o tome se ne priča”. Veruje se da bi ovde mogli uvrstiti i preduzetnički duh, normalizaciju svakodnevne upotrebe tehnologija i njenih mogućnosti, važnost uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života, slobodu govora i zdravo postavljanje granica.



Prema podacima istraživanja rađenom u Americi u toku 2024. godine, <a href="https://thrivingcenterofpsych.com/blog/gen-z-millennial-therapy-statistics/">preko 55% Milenijalaca i Gen Z ispitanika</a> je bilo na psihoterapiji, a čak više od 90% smatra da je terapija potrebna savremenom čoveku. Uzimajući u obzir da ove dve generacije deli oko tri decenije, biće zanimljivo ispratiti kako će se rezultati njihovih stavova u vezi sa mentalnim zdravljem dalje razvijati i oslikati u realnosti.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Kako pružiti podršku GenZ generaciji?</h2>



Istraživanja pokazuju da se GenZ susreće sa različitim mentalnim izazovima, poput <a href="https://www.charliehealth.com/post/tips-for-young-people-with-adhd">anksioznosti, depresije, stresa i poteškoćama u socijalnim interakcijama</a>. U 2023. godini, 65% pripadnika GenZ populacije prijavilo je da je imalo barem jedan problem sa mentalnim zdravljem mesečno u protekle dve godine. Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je da trećina zaposlenih GenZ pripadnika, uzimalo slobodne dane zbog stresa.



Evo nekoliko predloga za podršku Generaciji Z:



<ol class="wp-block-list">
<li>Aktivno slušanje i razumevanje njihovih potreba, ideja, ciljeva i očekivanja</li>



<li>Otvorenost ka onome što visoko vrednuju, doživljavaju važnim</li>



<li>Fokus na prevenciji mentalnih poteškoća</li>



<li>Podrška za konsultacije i <a href="https://app.selfnest.com/register?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAabLNNQ5EuGjbIkdh17ZJmEoFbJRKdax3pPkqJP3MSbHee3FlEnSXTwVp7c_aem_nuhKnymd82cz07qIbNMrSg">razgovor sa terapeutom</a></li>



<li>Podela korisne literature i edukacija (prezentacije, predavanja, radionice, podkasti i slično); usmeravanje na pouzdane kanale informisanja</li>
</ol>



Budući da su GenZ i dalje mladi ljudi i da im ozbiljni životni izazovi odraslog doba tek predstoje, postavlja se pitanje da li će njihovi potencijali imati priliku da budu u potpunosti iskorišćeni. Ono sa čime se budu suočavali, kako se budu nosili sa teškim odlukama i na čemu se na kraju dana budu temeljila njihova uverenja i vrednosti, biće ključno za oblikovanje uspeha njihove generacije uopšte. Dok se svakodnevno upoznajemo i učimo jedni od drugih, ostaje da vidimo koje će priče o ovoj generaciji pričati one koje im tek slede.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platforma</a> pruža podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, možete pronaći onog koji vam najviše odgovara na našoj platformi.&nbsp;

Kako odabrati psihoterapeuta?

Povezani postovi

Dijaspora: Život između dva doma

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“